Otadžbina

ГИМНАСТИКА

53

плакао гледајући колишни су девојчићи данас на полици, какве са лилипутанке данас зову удаваче! Цео аудиторијум старога доктора прсну у смех. - Није то ништа смешно — настави старац озбиљно — на против за мене је врло жалосно. Ја сам за тридесет година моје лекарске праксе у Веограду имао прилике да завирим у сваку скоро кућу, и хоћете ли ми веровати да данас у целој нашој престоници нема више него три, и словом велим три жене, које су родиле и одхраниле по дванаесторо деце и остале живе издраве, а то је пре 30—40 година био врло обичан Факт. На против могао би вам навести стотину примера из последњих десетак година моје порксе, где су младе и лепе девојке чим су се удале, одмах после првог детета почеле венути, кашљуцати, и — за годину две дана беднога животарења, отишле под земљу. . . — Да, да то кашљуцање — прихвати онај млади лекар—та несрећна сува болест за коју наши дедови скоро нису ни знали, она почиње немилостивно сатирати одрасне, као што нам непаметно одгаивање деце у друштву са приљепчивим болестима конаби народни подмладак ! — Вуди Вог с нама људи ! — рече један трговац старога кова, који је такође слушао овај разговор ама зар ви одиста мислите да и женскиње треба да ради гимнастику ? — То исто гштање — одговори стари практични лекар — стављено је званично пре 17 година берлинском медицинском друштву. Ако ми допустите ја ћу вам прочитати одговор тога лекарског друштва од 17 Фебруара 1867 године, који сам нарочито понео на данашњи састанак ! — Читајте, читајте — повикаше са свију страна, и група слушалаца постаде још већа. —- Ево шта је берлинско лекарско друштво одговорило на питање да ли женскињу треба гимнастика: