Otadžbina

ii а ii р е с т о .1 у

— А ја ти опет сад не могу тумачити, јер ено иде прва дворска госпођа, него ако хоћеш дођи довече када сви буду за вечером у онај хладњак иза капеле. па ћеш чути лепих ствари! Валпурга није имала каде да одговори, јер Баум одмах гласно каза надзорнику мајура некакву заповест главнога дворског кувара, па онда оде поздравивши успут дворску госпођу са најдубљим поштовањем. Прва дворска госпођа издала је одмах најстрожији укор госпођици Крамеровој што трпи да Валпурга с принцем стоји које куде и тороче са слугама. Госиођица Крамерова не речи ни речи, само намигну Валпурзи да сврну под један осмалук (ходник покривен лозом и виновим лишћем). Валпурга је дуго размшпљала шта то има Баум лепо да јој каже. Он је промућуран, можда је пронашао како би се могла и мајка и Ханс с дететом довести амо, али тек није Ханс за лакаја. Можда би га могли поставити за дворскога рибара или за надзорника горосече у краљевим шумама. У вече беше врло немирна. Ама го не пде, да се она у мрак састаје са туђим човеком. Али можда ће та служба сутра да се изда , па онда прође згода и прилика. Седела је на прозору и гледала у звезде. Образи јој беху успламтели, она те тешко и дубоко дисала. — Шта је теби ? — упита гђца Крамерова — Мени је нешто мучно. — Да зовнем доктора? — Не треба ми. Оставите ме само тако да седим, или не, пустите да се мало прошетам по башти, па ће ми одмах бити боље. — Добро, нека те прати собарица. — Не треба мени нико. Боље ће ми бити ако се сама проходам. Отаџбина XII. 48.