Otadžbina

Н А 11 Р Е С Т О .1 У

37

Краљ је био пун нежне пажње спрам своје жене, и краљица није никада била тако лепа као сада, уздигнута материнском срећом и мужевљевом љубављу. Често се дешавало зором или у вече да краљ водећи краљицу испод руке дуго шета без икакве свите по парку. •Једно вече кад су се њих двоје тако шетали у интимном разговору, рече Краљица — Кад овако с тобом идем. не знаш какво ми је блаженство зажмурити, па пустити да ме ти водига ! Краљ рече како му је мило што она тако осећа, али у души му се нешто згрчи, он нађе да такво осећање није ни мало краљевско. Како би са свим другачија била...? Али не, то не ће да мисли. Краљица много причаше о томе како се у принцу буде чула; крал, је иажљиво слушао, али та иажња беше више учтивост. Једва се наврши ирва недеља, а краљица стаде изостајати од тих свакндашњих теФерича ; њој се та врева није много допадала. Краљица је са Валпургом и принцем изла&ила час на овај час на онај брежуљак близу дворца па је цртала час парче језера, час капелу, час какву групу грмова. Једно јутро, кад сви б ху на доручку у баштенском салону, краљ рече — Занимљиво је било гледати кад си ти заједно са гроФицом Ирмом цртзла често један исти иредмет. Ваши разни карактери изражавали су се и чак и у начину како сте једну ствар разно цртали ! — То је истина, ми смо саме то често опазиле. Ја можда тачније цртам појединости, али гроФица има вшпе слободе у схватању целине. Мени је јако жао што још нема наше добре гроФице! — Па да јој пишемо нека дође, и то одмах. Да јој отправимо једну колективну ноту. Господо и госпође, сад ћемо сви да напишемо по неколико врста гроФини Ирми ! —