Otadžbina

638

Н А II Р Е С Т О Л У

— Нека донесу све што треба за писање! — викну краљ једном коморник^. Одмах донеше, и краљ написа. „Мила гроФице, тицо одбеглицо ! Најзад сам нашао каква сте ви тица: дивља голубица. Допада ли вам се та супротност? Дивља, па опет голубица. Дођите, јер је ваше јато оклемпескло главе, и не ће их дићи док ви не дођете. Похитајте к нама на крилима песме". Крал. пружи артију краљици па рече — Сад напиши и ти неколико речи од твоје стране! — Ја не могу да пишем кад нисам сама — рече краљица — ја ћу јој написати нарочито писамце, кој • ћемо приложити ! Преко краљевог лица прелете једна приметна досада. али он је одмах савлада. — Како ти милујеш — рече он љубазно, али у себи се љутио на ту вечну осетљивост. Дворани и дворанке написаше на истом табаку свако по нешто, махом шале. Прва дворска госнођа беше изашла из салона. У шали и смеју напуни се цео табак и сада краљ рече: - Овде нам пе достаје још рукопис главне особе. И Валпурга треба да напише неколико речи. То је глас народа, кога она највише слуша. Нека зовну Валпургу! Поола;ие Баума да до ?еде Валнургу. Успут јој је он већ казао рад чега је зову. Валпурга се није ни мало снебивала пред искупљеним двором. — Да л' и тп волиш да пишеш у својој соби 1упича краљ. — Ја ћу писати где год се то од мене тражи, само не умем лепо. Валпурга седе па написа. (( Ако би г. отац хтео допустити, ја би се од срца радовала, када би моја гроФица Ирма била међу нама. Ја жудим за њом. Валаурги Андерма.гвновица п .