Otadžbina

58

ГИМНЛСТИКА

у свуда би могли наћи извор ио једне од оних болести које наш народ сатиру. Како да се помогнемо "> Како да постигнемо ону за здравље тако нужну равнотежу између умног и телесног рада, које немамо. Како да опет подигнемо средњи ниво телесне снаге, која је први услов за промзводан рад, за еконони напретак једног народа ? Има много начина , и наше је законодавство урадило у томе правцу више него што је урађено у гдекојој напреднијој држави од наше ; али ако се сви образовани и просвећени људи у нашем народу не заузму својски за извршење закона о чуван.у и унапре^ењу народнога здравља, онда ће и ти закони остати мртво слово на хартији , као што видесмо да је остала и одредба по којој се у нашим школама имала завести гимнастика. Ми држимо да би понајпре дошли до цељи, када би уприва народне просветс похитала да што скорије васпита што већи број учитеља гимнастике, шиљући питомце за ту струку у стране земље, предавајући за време школског распуста гимнастику свима учитељима основних ишола, који се и онако скупљају на зборове ради других педагошких курзева, а поглавито настојавајући да се гимнастика систематично и најозбиљније ради у оним школама, из којих добијамо свештенике, учитеље и учитељке, а то су богословија, учитељска и виша женска школа. Сваки питомац или питомица тих школа ваљало би да из њих излазе и као потпуно спремни учитељи гимнастике. Радећи тако енергично, управа народне просвете постигла би за релативно кратко време да се у свима школама у Србији поклања толико исто пажње телесном развитку народног подмлатка, кодико и умном. Али на тај начин постигла би се само једна половина задатка. За остало, ако хоћемо да гимнастика постане општа народна установа, да и нама учини онаку