Otadžbina

ГИМНАСТИКА

59

огромну народну, услугу као што је учинила у Немачкој и Швајцарској, ваља сами грађани да се заузму за оснивање и разграњавање гимнастичарских дружина. То и јест главна побуда за сазивање овога збора. Гдекоји од старијих л>уди којима је говорено да бп ваљало отпочети са оснивањем гимнастичарске дружине у Београду, прекрстио се од чуда : — Бог с тобом, зар ја овако матор да се почнем превртати ? На то питање је најлепше одговорио професор Мантегаца : «Није задатак модерној хигијенској гимнаотици да нас учи вратоломним скоковима и вештачком превртању него да оснажи свестрано и правилно све мшпиће; навикавајући их да увек буду верни извршиоци напзе воље, постизава и то, да нам чула буду оштрија и поузданија. Вешт гимнастичар у оним многим опасностима, које сваког од нас могу задесити у животу, скоро се увек избави, јер располаже већом снагом и већом одважношћу; јер му је око брже, а оку вешта рука у помоћ притекне. Колико се пута догоди, да неко није у стању притећи у помоћ своме пријатељу, свом рођеном детету, просто с тога, што гласу срца не одговара јачина и вештина мускула. Осим тога, коме може бити још непознато, да је човек, у ког је тело снажно и развијено, баш због тога и чвршће воље, јачег карактера. Најзгодније доба кад треба дете, да се почне телесно вежбати, то је између 6. и 8. године. У младим годинама гимнастика је лек и моралност; она је хлеб и со живота, јер спречи пренагло развијање пубертета. Један од најславнијих писаца о гимнастичној вештини, уверава нас, да је у једном заводу за сирочад нестало најстрашније куге младалачких година, чим је заведено телесно вежбање.