Otadžbina

т

1АКВИНТА

Кад мислиш да то чипиш доцније Учини сада, затворимо их ! Ђо~рђе. Оувишна плашња само превиђа. Ја нисам жена ! Јаквинта. Е добро дакле, нек буде тако ! Ал' добро пази покајаћеш се ! Ђорђе. То не верујем. Јаквинта. Хајд видећемо ! А сад пређимо На друге ствари. — Дакле остаје Да присталице Владимирове За сада мирно гледаш у земљи ? Ђорђе. Остаје. Јаквинта. А Вукана ! Ви знате да је с' нама пристао Заклонивши ме од Бранислава ; У народу је Вукан увазкен За то га треба ближе привући. Шта ви мислите, над Шкутарима Војводохм да га поставимо ми ? Ђорђе. Сувише млого дајеш краљице, Са мањим биће задовољан он. Војводство ово чувам за другог! Јаквинта. То ми је било прво на уму, Шта дајете ви ? Ђорђе. На границама паше државе, За њега имам бољу управу На Грчка нека мотри кретања ! Стрибор. Такав нам тамо потребује сад Јаквинта. Добро. ! Нек Вукан буде према Грцима ! Ђорђе. Сад још остаје Стеваново бивше војводство И над Шкутарским градом управа Најбоља места у свој држави За вас двојицу сачувао сам, Вирајте дакле ! Стрибор. С* тим смо готови, СтеФаново ми дајте војводство С' његовим замком и са земљама Што припадају замку овоме. Ратко. Ја примам радо градску управ„.