Otadžbina

Ј А К В И Н Т А

Ђорђе. Добро, нек буде ! Заслуге ваше шиту награду Преплатити их ничим не могу ! Гле, поноћ глува већ нам долази Штапцима бледим китећ' вео свој ! Она нам носи чашу санова Да нас уморне њима напаја, Оан иште своје, збогом господо ! Сгрибор. Збогом краљу мој ! Збогом краљице ! Нека вас снови снагом окрепе ! Јаквинта. Збогом војводо ! Ратко. И у сну нек вас срећа походи! Јанвинта. Хвала војводо ! (Стрибор и Ратко оду) Појава II (Јаквинта и Ђорђе сами) Ђорђе. Лаку ноћ мајко ! Оад миран идем тихим сновима Главније што је, то смо свршили. Ал ти си мајко нешто зловољна, Шта ти је кажи ? Јаквинта. Ти ме не слушаш ! Ђорђе. Остав се тога ! Зар што нехтедох На твоју плашњу да се одзовем Непослушношћу сада називаш ? Јаквинта. То није плашња, Ђорђе веруј ми. Ја врло добро знадем главаре, Уз Владимира што су стајали. Убеђена сам да већ смишљају 0' престола твога да те оборе. Ђорђе. Други пут мајко кад се умириш Видећеш да сам право имао, И њима ћу се осветити ја, Али доцније, сад не пристајем Да опет метеж нови подижем Причекај само, а они ми већ Под мојим мачем не ће умаћи. Лаку ноћ мајко. Сан ми уморном Оловном руком очи затвара ! (оде*