Otadžbina

124

ТАМО — 'лмо ИО ИСТОКУ

мајсторисани „водоскок" читава три прсга у висину. Не сећа.м се да сам и где у каквом парку тако слатко одахнуо , као у овоме имнровизованом врту. И то чудо од • вештине и укуса што га данас не бих дао ни за паркове александријске, ни за Езбекију од Кајира, створио је један Грк. Нека је слава његовој усиомени, јер човек, који живи у таквој пустињи поглавито да поји своју жедну европску браћу, заслужује сваку хвалу. Можете мислити. како сам се иза ове почивке журио градским вратницама, где ме је чекао мој верни — магарац, чињаше ми се сад да не трчи доста брзо, кад сам измицао из града. Али би се огрепЈио да вам премучим добре или боње лепе стране суецкога града . колико год сам и грабио да му обрнем леђа. ('уец има лепих зграда, али то је својина неколицине богатих трговацо арапских. На крају воденога друма , ови су гтосредници трговине целе источне стране горњег Египта, све до Абисиније, и роба отуд гомила се у Суецу зарад железнице, која га везује с Александрнјом. У кућама ових људи има исгочне удобности и источног кала; доњи је бој обично један големи празан простор. који се иолива водом. те тиме горњи, где станује породица , постаје свежији. <""тајеј су простране и премда су становнпци Мусулмани, не живе одељено но по полу , као Турци , већ у заједници . нити затварају странцима своја врата, као ови што чине. Арап је гостољубив и толерантан свуда где није у додиру с Фанатичним Туркоманом. Као свуда кроз Мисир, куће су и овде пуне — деце, и на лицима овога подмлатка огледају се све Феле аФриканске од Нила па до Конга. Томе се није чудити, кад номислимо да је Суец пре неколико десетина година још био главно стовариште мушкога и женскога робља, што су га пирати хватали дуж читаве , западне обале црвенога мора и стизали у Суец да отуд њима зајазе — Цариград. Од како је мисирска влада забранила продају човечија меса. преносе трговци своју живу робу