Otadžbina

ТАМО —

АМО 110 1ЈСТ0КУ

гомиле наслаганих врећа од датуле, и големе хргге од биоерових шкољака —- два главна мзвозна продукта овога краја. Први се изеде у мусулманском истоку , а други обреди у Евроии за дугмад и разне друге ствари. У врећама су датуле сабивене (ногама као у нас купус) , па како им је сок том нроцедуром облио вреће , слегле се миријаде муха на њима, те бар можемо пролазити мирно кроза те слатке улице у град. Џеда је знаменит град и заслужује да га виде и они, који нису муслуманске хаџије. Куће су његове големе, високе и чисто арапскога стила, који нас местимице иодсећа на вилистане Вагдадске. Камен је махом сивасто-бео — корал, који се вади из мора, и тако је тврд да су тиме и улице патосаее. Како је на кућама овај камен тесан, то се могу на свакоме видети правилни облици инФузорских колонија у дивогној нацртној лепоти. Кад речем, да су улице у Цеди праве, противно муслуманском укусу, то баш сведочи уплив арапске архитектуре — а и без тога свака кућа показује, да се је иредање високе културе арапске провукло кроза све туркоманско дивљаштво. Доњи бојеви су пространи магацини, а горњи станови. Сваки је нрозор испупчен налик на затворен балкон , и заграђен 'укусно иструганим решеткама, почем се у овим крајевима нигде не виђају стаклена окна, нити би чему служила , јер би морали дневи-ноћи стајати отворени. Кровова на кућама нема већ су махом терасе: стеиенице воде до горе, а не тераси су ограђени кућерци од дасака, и ту се стичу људи обноћ, кад наступе големе врућине. Зиме дабогме , овде нигда нема, јер Џеда лежи у жарком пасу, и зимње доба тамошње, зове се у нас лето, а лето — за то чудо од врућине у нашемјезику нема назива! Латински сашсп1а држим да су гграви сладолед према врућини Џеде, и редак је Европејац, који може лето да пробави тамо. а да не угине *). *) С тога и хаџилука летн нема. Европејеки заступннци п оетали чиновници махом беже у Мају и враћају се у јесен натраг. О тацбина XXII. 4 9 I