Otadžbina

128

тлмо — ' амо но ИСТОКУ

зраке, да бегунци не би нагили на њима ни суха корена, чиме да се нахране! * Други је предмет далеко занимљивији. У сред недогледна мора види се једна кула налик на оџак од Фабрике. Она је саграђена од гво нђа и носи па врху стаклену кућицу, где се с вечера зажиже светило. Ту, на ототине миља далеко од сваког краја, у гвозденој кући , а под африканским сунцем живе — двн човека. Два за то , да кад угипе један, претече ко , ко ће да уждије светило. И ти увуди су Европљани! — Па ко ће још да сумља, да природа људска, која носи у себи толиких атрибута животиње, има нешто и од — Саламандра. Разуме се да су ови људи добро плаћени, а за добру плату цивилисан човек иде и у — Пургаторију. На месту где је сад то светило, разбио се негда пароброд неке енглеске компаније, па да би се сачували други, од оног онасног банка ; ова је подигла на њему кулу и дала јој име (( Дедалус" што га носаше изгубљени брод, а влада је узела на се, да плаћа људе и да их својим поштанским бродовима снабдева храном. Трећег дана у зору, кад изађох на кров видех где се провлачи наш брод између зеленкастих банкова, а на обзорју прозираше кроза танку маглу град Џеда. Наши мусулмански сапутници перу своју грешну кожу и навлаче бело рухо — они су достигли мету свога иуговања. Тамо иза града на обзорју види се један венац од брежуљака а иза овога је — ћаба. Правоверни су попадали на тле, а још је пет миља пута до обале. Одотих пет само три можемо да пребродимо и тада ваља далеко од града бацити котву ? остале две броде се на баркама, јер је вода зарад спрудова гако плитка да местимице возачи морају да скачу у море и да ирогурају барку кроза густу маховину морску. -Гедва се извезосмо на ниску обалу. али с чела су капале крунне капље зноја, кад смо се видели . на коралном бајиру светога града. Около нас су високе