Otadžbina

ТАМО — ' АМО 110 ИСТОКУ

131

света мал' да и нема на целоме големом истоку. Хтедох већ малаксао да се вратим , кад опозпк у тој пустињи једну зелену башту ограђену белим, шун т,мкастим зидом, а на задњем крају једну укусну арапску Мошеју. Како је облик ове ограде био чудноват — око 250 крока дугачак , а тешто десетину , широк , уппгах свога вођа, шта је то ? — Евин гроб — рече и погледа ме с осмејком по готову дипломатским , који сам тумачио тако , да се он чуди . тито ја, њезин потомак , ништа не знам о прабабином гробу. Ну, о Евином гробу у Цеди не знам шта би рекли прваци њудеке исгорије у Европи, али предање Арапско, као што сам се касније уверио , гврди , да је Адамова љуба сахрањена у Џеди , па шта више , да је прабаба људска била тако дуга , као што је ограда где лежп, дакле около 250 крока. Што легенда не спомиње носила, која су је понела „гтоследњем нребивању" и њуде који су пртили та носила , томе се није чудити , али је свакако чудновато, што за Адама не ће ништа да зна. Тек касније сам сазнао , и то у другом крају света , да је праотац наш сахрањен на Цејлону, дакле около две тисуће миља далеко од Џеде. Ова околност. да како, баца мрку сенку на спокојство првога брака, али како у онс доба још не беше летописаца на свету, то можемо, без зазора да ће нас који историк побити, узети мајку свију данашњих Ева у обрану и у пркос арапској легенди тврдити . да Адам није могао тако далеко , а управо није могао ни како бежати од Еге, већ из простог разлога, што не беше на свету — друге. На истоку срчаност добро пролази, — ја сам срчано закрочио у ограду тога пространог гроба и не питајући је ли невернику дозвољено улазити. На врата од мошеје стајаху 2—-3 дервиша, па било из обзира према наоружаном пратиоцу или према непознатом странцу, поздра9 *