Otadžbina

134

ТАМО — ' ЛЛ10 ПО ИСТОКУ

брдо). Читав низ оголелих отока вулканскога строја леже иза њега , а нигде живе душе на РБима. осим галебова. Ми смо сад ушли у најтоплију регију наше земље, која само још у мехиканском заливу има себи равне. Врућина је гако голема, да дисање постане тешко, поготову боно; хоће се добра грађа , па да се издржи ова климатска напаст: Многи је мрнар већ у овоме куту клонуо од сунчане зраке као спржени цветак; изјутра чио и весео, с вечера бледа лешина. — Ту нико није у стању развеселити се , а није , што сваки у себи размишља , хоће ли га сутрашњи дан жива затећи. Неколико дана пута кроз ову паклену регију и сваки од нас беше увео и малаксао, као оно играч изјутра после бгма. — Поморци , који су ггохађали поларне пределе увераваху ме, да се лакше сноси акртична зима но тропска врућина. Јемен је страшило по.чораца, и ко може клони се њега. По несрећи имадосмо на броду турске оФицире , што иђаху да преузму команду тамошњег редиФа и тако већ морадосмо учинити његово познанство. У доба арапске владавине Јемен беше знамлшт град (арапски Ходајида) зарад лепих и скупоцених ћилцмова , што се ту справљаху. И данас и ча V њему ткача од ћилимова, али је обрађевина дал жо лошпја и ио боји и по укусу, но што беше за време Калнфа. Већи део становника данас обрађује мешину из које се граде танке ципеле турске (Јеменлије), а сви скупа ткачи и папуџије, купују и преиродају главнп продукт овога предела — каву. Јемен и Мока су два суседна града; оба производе и извозе каву у велико ; само што кава из Јемена иде већином у Цариград (јеменли) а из Моке у Марсељ. Град лежи на ниској, песком застртој обали ; опасан је дебелим зидом, који чува становнике од бедуинских пападаја. Улице су грозно прашљиве, куће високе и кал,ове ноређаие су тако да има неизбројних ћор-буџака, а, ту су смештене каване, ако се тако могу назвати неко-