Otadžbina

138

тамо — 'амо по пстоку

летан језичац, на југу Арабије који се дубоко пружа у море — подигие па њему тврде бастионе и смести ту своју војничку посаду. Место се то зове Аден , — ми ћемо га походити на нашем даљем путу — и будући брдовито, могу со отуд опазити сви брдови ови што излазе из црвенога мора или улазе у њ. Та етапа на путу од Индије, наравно је подстакла Француску — која такође има своје колоније на овим странама, да потранш згодно место, од куда би могла контролисати стражарење Албиона по индијским водама. Једнога лепога дана уђе у аденску луку голема Француска Фрегата, поздрави салвама енглеску посаду , а ова у одпоздрав испуца такође своју прописану меру праха. Вас дан измењују се визите и Французи су при том тако љубазни , да заповедник градски већ не може, а да их у вече не позове на свечан обед. Прича казује, како се је на том обеду добро јело а још боље пило; казује како су наздравице летеле по дворани као чепови из шампањских бутила , како су се (( суседи на каналу" веселили дуго , дуго -— пошто је један брзи топџијски пароброд енглески из луке одпловио пут црвена мора — Најзад се служи мока; домаћин хоће још да „позабави" своје госге , али се заповедник Фрегато жури на брод: сутра му ваља заузет Перим и на истоку поновити старо суседство. Котве се дижу једра се шире — арапске су ноћи видне , — у зору је створено (( Фактично стање." И одиста беше створено , јер кад се је Француска Фрегата примакла Периму, лепршала се на врху брежуљка, баш онде где је сад тврђава — енглеска застава. Шта се даље збило, прича нам не прича — ваљда се онда ннје збило ништа, јер застава се иста види дан — дањи, на истом месту. А Французи? Они су за тај губитак на југу црвенога мора , отворили на северу другу капмју, у пркос својим суседима, а у корист читавом свету.