Otadžbina

ТАМО — ' АМО ПО ИСТОКУ

137

и слушати његове душзвите демонстрације о животу океанском. Други Феномен гледа се дању, и у лепоти не уступа много ноћноме. То је црвенило мора, чега ради је ово море јамачно и дошло до тога назива. Замислимо себи угасито плаво море, неизбројна поља угасито црвене боје, то нам опет читаво море изгледа као нека цветњацима искиђена башта. Румена поља постају од неке особене врсте морске маховине (алге), која плива на површини, и то у гомилама мање-више густим, што чини те румена боја добија разне тонове Овај се Феномен види само у архипелу црвенога мора, можда за то, што је ту већином тихо (северна је половина вазда узбуркана взтром горњаком) или што је голема топлота околних острпа поспешнија развићу ове биљке. А сад смо се већ домакли оном теснацу, с којим се завршује црвено море — Баб-ел Мандебу, — а тај тезнац је још стешњен једним отоком,—Перимом, те се с југа улази у црвено море кроза две капије, па да не би ове биле без стражара, озидала је велика Британија на врх брежуљка голему кућу и држи ту своју посаду. Разуме се да овај „гарнизон" састављају војници, који ваља да иокају кака-в дисциплинарни иступ — па ипак се посада мења често зарад несносне жеге што ваада овде. На обали прзма овоме отоку, с истока, види се друга, повелика кућа ; у њој су смештени Француски чувари енглеске посаде. Велике силе „заштитнице" чувају чак и улазак у Тартар, и без њихова дозвољења не може се смртни путник ии жив да пржи по њему. Да ли ове две велесиле добро стражаре ! То ћу да илуструјем причом, што сам је тамо чуо, а та прича у неколико и расветљује, како у свету постаје „Фактично стање" и како се гдешто олако излеже то међународно право. У почотку нашега века прекупи енглеска влада од неког араиског — (( Султана м комад земље , или боље вр-