Otadžbina

16

ЈАКВИНТА

Појава VII (Трубе п грмљавина јача. Неколико бегунаца јури :мало за тим долази крал> Ђорђс, за љим Јаквпнта.) Јаквинта. Стој ! Ђорђе. Шта хоћеш са мном ! Јаквинта. Зар тако лако круну напушташ, Коју сам силом за те отела ? Ђорђе Војска је моја потучена сва, Ја самац без ње пишта не могу. Јаквинта. ' трибор и Ратко нису пропали! Погледај тамо према обали Где непријатеља потискују већ, А ти зар такав пример показа ? Ђорђе. То Мргуд наше потискује већ, Изгубл.ени смо бежмо одавде ! Јаквинта. За тебе све сам учинила ја ! И живот цео бацих на коцку, Па тиме дакле да се одужиш ? Ђорђе. Ти хоћеш живот да изгубим свој За круну твоју ? Јаквинта. Неблагодарниче ! Ђорђе. Зар као роба да ме поведу Где идох некад као победник ? Јаквинта. (хвата га за руку) Зар тако збори краљ ? . . .! Ти мораш са мном! Ђорђе. (одгурнувши је) Је си ли бесна ? Ја нећу натраг, а ги одлази Кад ти је дошла воља гинути ! Јаквинта. (удари га шаком цо лицу) Кукавицо да те жигошем Ђорђе. 0 бесна жено! (оде) Појава VIII Јаквинта. (сама) Ха, камо грома да њим ударим Тог издајника ! (Потрчи за Ђорђем, гром затутњи н пукне и сенка Владимира појави се) Јаквинта. (престравл.епо) Владимир ?