Otadžbina

648

ЛИТЕРАРНН ПАНСЛАВИЗАМ

мњењу, најлепше и најсавршеније од свију, и заслужује да постане заједничким језиком словенским. Важна је ствар — свест о своме достојанству код појединог „племена ; али је још важнија свест о томе код целога народа. Поједина племена не могу преузети нити извршити велике задаће, које су заједничке, народне. За то што само читави народи (нације) само велике неразделне, сродне масе људи могу уиливисати на човечанство могу стварати нова времена, могу битп учитељи и нокретачи образованости. За поједина племена било би врло неправо мислити о извршивању задаће, која је тешка за читаве велике народе. Нека помисле онп људи, који на тај начин забацују заједницу, да имају оштар мач, којим с једне стране наносе ударе и вређају себе и своје племе, а с друге — целом свом народу, а с њим и човечанству. Човек, племе, народ, који сем себе никога више неволв, не могу, најзад ни саме себе волети. И најбројније, на.јјаче словенско 4 племе, Руси, имају довољно узрока — да се споје с осталим племенима, а тим да сачувају чистоћу свога словенства које је јако уздрмано — овде хиљадама азијских орда које га окружују, онде другима, у Русији и око ње живећим народима, и да га заједницом обнове, освеже и ојачају. Само врло кратковид Рус могао би сматрати своје земљаке за праве и чисте Словене. И најразвијеније од словенских наречија. , ако хоће да је тако и да остане, не може, као год ни цветак, одвојити се од свога корена, — иначе ће се осушити и увенуће. Лепи језици п наречија немају увек добре писце. И сам бог није дао т,а се св. писмо напише на наречију атичком, него на јелинском.« Дакле, Колар још није мислио, да руски народ и језик имају некакво одлучно преимућство над осталим Словенима; шта више он је налазио, да би у неким сдучајевима руски језик могао своје словенство поисправљати, поучив се у Чеха, Словака и Илира, — за то што је чешки преводилац књижице Коларове сматрао за нужно да примети (у осталом, много кашње) да ипак и по изучавању словенства, Руси у питању „заједнице® остају на првом месту. Задржаћемо се најзад и на оним практичним средствима, којима је по мњењу Коларевом, требало и могуће било припомоћи ширење заједнице.

(Наставпћв се)