Otadžbina

13 Е Р Е 11 11 Ц И

уђоше, Фра КристоФоро полако закључа врата. Ту се сакристан не могаше више уздржати, него зовну Фратра на страну и пришапну му на ухо : (( Али. оче, оче ! Ноћу... у цркви... са женскима... затворчти се... регула... ма, оче! Ј Па махаше главом. «Е, гле ти њега ? м мишљаше у себи Фра КристоФоро. докле му овај говораше полако ове речи ; «да је то какав гоњен харамија, Фра Фазијо не би чинио никакве примедбе ; али једна сиротица, која бежи од чељусти вукове... Огаша типс1а гаипсИз" (чистима све је чисто), рече за тим, о ;ренувши се уједанпут Фра Фазију, заборавивши да овај не зна латински. Али овакав одговор таман је био какав треба. Да се Фратар пустио да му ствар образложи, Фра Фазијо не би пропустио да му изнесе противне разлоге и ко зна, како би се ствар била свршила. Али када чу ове озбиљне речи са тајанставним смислом и изуштене тако одлучно, њему се учини, да у њима мора да је решење свакој његовој двоумици Он се задовољи и рече : «Е лепо; ви знате више од мене. в «Ослони се на ме, и прлмети му Фра КристоФоро. Па спрам нејаке светлости кандила испред олтара приђе избављенима, који су у сумњи чекали и рече им: <(Хвалите господа, децо, што вас је избавио из велике опасности. Можда у овај пар. ." И ту им он стаде казивати оно, што је по маленоме ноклисару тек био наговестио, јер није иомишљао, да они знају више од њега, него је нретпостављао, да је Менико њих мирне нашао у кући, пре но што су стигли они лупежи. Нико га не изведе из те мисли, па ни Лучија, која је осећала у себи да јој савест иребацује такву претворност а спрам таква човека; али је била таква ноћ од забуне и претворности.