Otadžbina

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ 1 3 Позорница није била ни педаљ узвишенија од остале дворане. Главну завесу сачиљавала су два бела чаршава, по среди пришивена један за други. Иза завесе чуо се жагор , шапутање и махање , од којега се завеса овда онда заталасала. Зазвони звонце и завеса се диже. Одмах се појави Крал>евић Марко са изврнутом шубаром на глази, а у распарани крајичак усађено неколико великих гушчијих пера. На плећи му нека стара антерица од вишњеве ђезије , а о бедрима нека стара крива сабаља иа гајтанима, ана ногама притегнути опанци. До њега стао његов верни слуга, с калиаком од шарене хартије , и дугачком кошуљом , преко које је припасао шарзн трамболос, за који је приденуо две кундачасте церове обличице. Ма колико да је радња представе изискивала да се слуга покаже мало и у проФилу, он је ипак вазда био целим лицем окренут публици. За што, то сутрашњи рецензент није нарочито нагласио, али се ипак шушкало и смешкало, док најзад није било целој поштованој публици знано, да је гардеробар, без икакве оправдане потребе, задњу доњу страну беле хаљине снабдео са декорацијама, које су, једино што су баш на том месту, и што су врло неопредељене боје , изазивале у многих сумњу и одводиле на бог зна каква даља неоснована закључена. А кад Марка савлада познати исторични сан, на једном пању иојави се вила облакиња , коју су , на конопцима , вешто спустили са горњих гредица. Али је некако при спуштању горња бела кошуља за.;ачила, ге се на једној страни лепо виделе мушке чакширице. Ово је веома сметало илузији отменије публике, али они мали гледачи у предњим редовима нису то ни опазили. Ова околност , која је мало нарушила округлину представе, није уписана у грех вештаку, колико недостатку тачне режије. Појавише се неколико Турака, па обигравају око дремљива Марка, па ето и Арапа п дервиша, са шиљастом капом од зелеие хартије. Млатају рукама,