Otadžbina

ШЕТЊА ПО ОБЛАЦИМА

71

сад излази пред путника сасвим други призор, неочекиван, чудноват. Ви знате сви да је земља. онругла, да њена површина, не изгледа равна него исауичена. II сад у колико се ми већма издижемо у висину, у колико са веће даљине гледамо земљу, требало би, јел' те, да пред собом видимо грдну једну куглу. Ви мислите да ћете моћи казати: (( Озго из облака видели смо да је земља округла!" Од свега тога нема ништа. Баш на прогив : у место да видите земљу као куглу испупчену ви је видите.... издубљену. Таква је персиектива озго, која се врло лако да објаснити. Исто тако и морска површина кад се гледа са крова лађе изгледа испупчена и крива а кад се иосматрач попне на врх катарке, онда је она издубљена. У сликарству постоји овај закон: ма колико да је чосматр^ч високо, увек је хоризонат на истој висини са његовим оком. Ето то исто бива и за посматрача из корпе иснод ваздугпне лопте. Посматрач већ види да је земљиште испод њега далеко заостала али пошто му хоризонат изгледа да је на истој висини на којој је и он. онда му и цела земња не изгледа испупчена него наравно издубљена. Небо пак из истих разлога осгаје нздубљено те небо и земља изгледају као два огромна издубљена поклопца. — —• У колико са лопта већма пење, у толико се већма утишава и ларма земаљска. На самом поласку вика узбуђене свотине прати путнике доста далеко. Ларма великих вароши, кад је варош пајживља, чује се какво брујање, — налик на оно кад се таласи морски разбијају о стење, — до на 500 метара високо; још на већој впсини изгледа слабије, али се још далеко чује. Мртва тишина је овуда око путника. Кроз то мртвило, кроз тишину продре од времена на време по којп усамљени узвик или ларма: узвици са земље који поздрављају путнике или их зову да сиђу, да ручају и т. д. Али већ са висине