Otadžbina

72

ШЕТЊА ПО ОБЛЛЦИМА

од 200 до 300 метара тешко је разговаратн са онима доле. Што они кажу то се све чује добро. али они врло тешко разабиру оно што њима путници говоре, ма да ови вичу колико год могу. Доказано је да се звук боље ироноси са земље у висину него из висине на земљу. Тако на пример звуци једне војене банде чули су се до на 1000 метара, а лајање паса до на '2000 метара; на висини већој од 3000 метара чуло се звиждање локомотиве а на 2500 метара тутњава, коју чини цео жељезнички влак на свом путу. Кад се пушка избаци чује се пуцањ на 1800 метара, а узвици целе гомиле људи допру на висину од 1600 метара; на тој се висини може чути кукурекаље петла или звонење звона Ноћу кад се утшпа дневна ларма чује се жуборење потока који с° мало већом брзином тече до на 1000 метара. На 900 метара чује се крекетање жаба. Упечатак је веома стран за путнике кад су на врло великој висини, кад су већ у облацима и не виде више земљу а чују звуке. Не видећи више од куда полазе звуци, чини им се као да су постали у облацима. (< На један пут. прича астроном Фламарион , чусмо звуке инструменталне музике која кзгледаше да је приређена у самим облацима, на неколико метара од нас...." Међу тим у самој ствари давао се тога дана на земљи концерат на 1000 метара испод путника. Кад путници изгубе земљу из вида , онда по појединим звуцима суде о местима над којима се налазе. Тако у једној својој шетњи. тај исти научењак кога споменусмо мало час, пролазио је по месечини кроз Француску У једанаест сати ноћу, на 1200 метара висине, земља му је изгледала као тамна маса, а поједини звуци сасвим разговетни, као крекетање жаба, лавеж паса, допираху до њега. (( Шабе, вели он, показују нам да смо над неком баром , а псп сигурно лају у каквом селу; мртва тишина је знак, да смо изнад планина и шума. в