Otadžbina

ДВА ДВАНЦИКА

Мића : Добар вече, побратиме! КиКа (тргне се, за се): Вто га опет ! (Гласно.) Бог ти помогао! А зар је већ вече ? ' Ми&а: Па смирило се сунце !.... Ето видиш ! (Покажена прозорчић.) Ки& ( (погледа): Јест, бог и дуп1а!.... Кад мени дан прође ?!.... (Погледа га сумњиво- ) Седи, пооратиме, седи !.. . МиИп (седајући): Вала, побратиме, и не седи ми се.... Свратих само уз гред да видим шта радиш.... КиКа (за се): Сад ће опет ! (Гласно-) И трсба, побратиме.... (За се-) Баш ми се ту нопе ! (Покаже претом у врх темена. Гласно-) Кад нећеш свратити мени, а ја коме ћеш.... (с једва првметном иронијом.) А нисмо се ни виђали скоро.... МиК а (чинећи се невешт): 11а долазио сам ја, али те ни једном не нађох код куће ; и онако те нигде.не виђам од ово три четири дана. Кића (забашурује): Та има се посла, побратиме. Кашто ме зовне и попо , те му што урадим.... А бога ми — треба да га послушам. Он ми је дао ов > мало крова над главом. .. (Навлаш окреће разговор.) Ама чу ли ти шта би ноћас од Вилимана? МиКа : Чуо сам.... Бога ти, знаш ли колико му однеше ? Кића : Сто и иедесет дуката. Прекјуче примио од газда Јовише. Ноћас му дигоше. .. Као да су руком оставили! МиКа : Е, несретници!... А чусмо и ми овамо у Клинцима вреву и пушке.... Вукоман рече: »мозке бити иду људи са слава — Аранђелов дан је.« КиИп : Ама Вилиман ти је и страдао што је отишао на славу — онде код свог комшије. Код куће је остала само Кенда и Сара и онај матори, глуви Пеко, њихов најамник . . Кад би, вели, око по ноћи, а бахнуше тројица пред кућу. Један стаде на врата; други под ирочор — да се не јави ко од чељади, а трећи лепо уђе у коначић, оби сандук и диже паре. МиКа : Их, кукавац, што се нисам ја десио тамо ! Кића. : Е плта ћеш ! Да је био откуд један куражан човек све би их повезао. То су некаки лупежи што се врзу око ових села и тако краду !.... Ено летос о Петрову дне — кад насрташе овде на попину кућу — било их је шесторица.... МиКа : Знам.... И ти сам све растера... КиКп (хвалисаво): А ја шта ти мислиш ? !.... (Смешећи се-) Него сад ће Вилиман опет три ста јада на Вукомана ! МиКа : И ја се бојим.... А не бих то волео. Ки&а: Знам.... Попо их беше помирио и сложио. Вилиман беше готово пристао да ти да Сару. Није ти бранио да пролазиш