Otadžbina

ДВА ЦВАИЦИКА

поред његових вратпица и да се с њом разговараш, као оно око Лучина дне.. . Сад ето деси се та недаћа ! Ко зна како ће бити.... МиИа : Па и Вукоман се дао мало у бригу.... Ишао је јутрос рано капетану. .. (Поверљиво.) Чини ми се, ноћас ћемо сви у потеру. .. КиКа (полакој: И ја сам се томе надао !.. . Море, да мени да Вукоман неколико поузданнх људи — ја би њих похватао све на легалу. МчКа : Одиста велиш ? Кип а: Бих вере ми!.... Ево ја бих се опкладио у што год хоћеш — да су сад негде у оној чести код гробља. Барем ноћас ће се онде сакрити. Тамо им је жива згода. Кроз ону честу пукла је јаруга чак доле до потока; а само да се докопају потока одоше они у Мачине 1 МиГха : Бог и душа, право велиш ! КиКа : Ја бих рекао да су се они и до сад састајали у оној капели на гробљу.... Од ономад сам пролазио поред гробља око неко доба ноћи, па ми се све чини — опазио сам да неки враг промиче око капеле.... Ко ће други бити него они ? Ту бих ја њих вребао!.... Ако ноћас узморам у потеру — нигде нећу засести него тамо.... Хоћеш и ти? Мић а : Не знам ; ако ме Вукоман не остави код куће или не опреми на другу страну.... Кића (заднркујући) : Ама, побратиме, да се ти почем не бојиш вампира ? Мића (мало увређен*: О гкуд ти то паде на ум ? А кад си ти мене до сад видео да сам плашљив ? КиКа (смешећи се): Шалнм се, побратиме ! То је само разговор ... Мића (ус-гаје) : А да ти баш покажем да се не бојим — гледаћу, ако икако могнем, да дођем ноћас у заседу на гробље !.... (Полазећи.) А сад — у здрављу, побратиме!.... Идем мало горе, да видим шта се чини.... Кића (задпркујући): Шта чини Сара.... је ли ? Мића : Па и то, побратиме. (Оде.) Кић-1 (одахне): Хвала богу — оде ! Ово је први пут од Митро-/• ва дне, гато се растасмо, а не заиска мц она проклета два цванцика !.... (Смеје се.) Забринуо се ваљда па заборавио !.... (Врати се Мића; Кића се тргне; за се.) Јао, ето га ! Миба : Ама чујеш, побратиме. .. КиКа (брзо): Да ниси заборавио што, побратиме ? (Осврће се и бајагн тражп да није Мића што заборавио.)