Otadžbina

ДВА ЦВАНЦИКЛ

Пои (зачуђено) : Побегла ! Вукоман (смеје се) : Е тај ће човек јоп! растерати читаво село — какав је ! (Сарп ) А, бога ти, шта се чини тамо горе ? Сара : Не знам. Мара ; Она је од јутрос отишла отуда. Пои : Од јутрос ! Кић а ; Вала, поно, не треба ни да се враћа — кад је горопадник ! Вукоман : Готово, ираво вели Кића ! Мира (смешећи се) : Она, попо, вели — не би толико ни марила.... Али човек ни за што ни кроз што, обара три ста јада и на Мићу.... (Сара погледа преда се.) Вукоман: Е? Зар опет ? Поа (смешећи ее) .' То ли је !... Је ли, Оаро ? Сара (застиђено) ' Па оно— попо, и то јеВукоман (смешећи се) : Хајде што сам му ја трн у оку ; али шта му је Мића крив ? Сара (застиђепо) : Ја не знам.... Пои (озбиљно Сари) : И ти, синко, нећеш више у кућу Вилиманову? Сара (полакој : Нећу, попо !... Пои (мало раздражен) : Е тај је Вилиман баш луд човек !... Колико сам му говорио да се махне ћорава посла и будалаштине његове ; колико сам га световао да не буде луд и тврдоглав : док сам га једва мало смирио и ублажио. Бесмо ствар тако лепо уредили... А сад ето ти опет његовога чуда и белаја ! Зар му је ова девојка крива, зар му је онај момак крив — што су га лопови похарали?! (Одсечно Сарн) : Вала синко, кад је таки — право имаш што му нећеш више у т;ућу ! (Мислећи се, Вукоману.) Хм , хм !.. Него куд ћемо сад ову девојку ? Дела кметуј, ти си кмет ! Вукоман : Најбоље ће бити, попо, нек се она претрпи ово дан два, ил[1 код тебе или овде код Маре и Киће, док легне мало ова хука и забуна, па да ми лепо Мићу и њу венчамо.... П>и (весело) : Врло добро !. . Деца се одавно воле и милују венчаћемо их са срећом, ово још до поклада, иа нек Вилиман праска колико му драго.... (Окренувши се Сари.) Ако ћемо ираво, синко , ти му ниси ни род ни помози бог ; ако и јеси одрасла у н.егово.ј кући — ти си, боме, и одрадила оно хлеба што си појела !... ЈВукоиану.) Е баш ми је мило, што и ти одобраваш да тако учинимо ! Вукоман (смејући се) : Ама и ти, попо, чини ми се , волиш да жениш и удајеш, а ?