Otadžbina

46

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

зити. Ширина те долине до подножија сунротних висина износи према вису «два брата" око 1500 корака, дакле је под јаком ватром. Кумаревски вис с десне стране Мораве, надвишава цео турски ранутовачки положај, но далеко је од виса 1( два брата" око 2300 корака , па се са њега може само артиљеријом тући десно крило турског положаја. Дакле је и десно крило турског положаја било доста осигурано, јер нек противник и бије са Кумарева ватром, положај никада не пада, но се мора нападач кренути на напад, а прећи долину Мораве, и реку Мораву нод жестоком ватром , — за нанадача је врло мучан задатак. Но при свем том Кумаревски вис због артиљеријског дејства и узиемиривања а главно због осигурања позадине и обиласка о десне стране Мораве, требао је да уђе у састав турског одвојеног иоложаја подобно „Пљачкавици," чиме би се и мост «златокопски" боље бранио на овај посредан но на непосредан начин. Но Турци су то пропустили, а наша се војска тиме користила. Положај дакле турски био је од природе врло згодан, јак и захтевао је према величини добар корпус војске, па да се потпуно поседне. Ту рачунамо и Пљачкавицу и Кумаревски вис. Но Турци су имали не потпуну дивизију: редовне пешадије — 12 батаљона, 1 батерију топова малог калибра, нешто коњице и Арнаута око 2000, свега око 8000 бораца , дакле три пут мање, но што би им требало за добру одбрану целог положаја. С гога су они главну снлу разместили на положају ранутовачком, а осигурање бокова предали мањим одредима, и тнме ранутовачки положај начинили главним, а оне друге као осигурава.јућв, одвојене. Ва напад на такав положај, кад би се добро посео, требало би најмање снага једног корпуоа европског уређења. Но шумадијски корпус имао је јачину скоро исту као и код битке код Грделице са неким расходом, т. ј.