Otadžbina

52

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

, ( Чевр,л.уги в и левом турском крилу. Овај трудан задатак и под ватром пушчаном буде брзо и срећно извршен. Још један брдски топ постави се на крајњем дееном крилу на ћувику, а правце према (( Чеврљуги.» Напад дакле имао се извршити нашим десним крилом на турско лево крило, и наше нападно крило састојало се из добровољаца и II гружанског батаљона противу (( Чеврљуге," даље београдске бригаде са моравским батаљоном рудничке бригаде и делом смедеревске бригаде, — противу истакнутог виса (( Ранутовца. }> Сва је ова спрема а под жестоком ватреном борбом трајала до 3 часа после подне, и јака артиљеријска ватра почне обасипати турско лево крило. На крајњем нашем левом крилу с десне стране Мораве и на вису Кумареву било је мирно. Наша војска држала је своја места, а само је артиљерија од времена на време дејствовала. Усташи турски под Соколовом били су иза моштаничког моста на једном камењаку, као заштита моста. Пребледеле уснице командира и брижна лица ових усташа више слућаху на рђав, но на срећан свршетак борбе, а из лица Абдурамана, страшине покорених Сурдуличких Арнаута, који се такође ту десио, читаше се само — радозналост. Са виса кумаревског имао се потпун поглед целог бојишта, тока борбе и далеке позадине. Варош Врања иза бојишта црташе се јасно у очи у сред беле и снежне околине, као велика европска варош. У њој и ако ње не виђаху су никакви војнички знаци. Изгледаше равнодушна, која ће од две војске, што се сада боре, данас, сутра, конаковати у њој. Код моста златокопског видла се турска посада и наша војска, и мештани увераваху, да тамо има до 2 батаљона са 1 или 2 топа. Главна је посада била с леве стране Мораве, но имађаху одред пребачен и на десној страни. На Пљачкавици било је са свим мирно, но у долини моравској густ дим са јаком паљбом јасно бележаше бојиште и правац бојнице обе