Otadžbina

56

Ш>ЕКО ГРАНИЦЕ

око 9 часова из јутра. Наступање дакле било је у 3 колоне : главна колона кретала се гл. друмом, предводница десно преко бојишта у правцу к Врањи, а кумаревски одред долином Мораве, с десне њене стране у правцу моста Златокопа и даље Врањи. Густа магла тога јутра није дозвољавала преглед , но главно је, да турске војске није било. На коои суводолској, коју су Турци са неколико ровова били спремили , наишла је предводница на турска одељења, но после мале чарке, Турци одступе. Коса суводолска била је друга иза ранутовачке, а у оредини даљине између Врање и ранутовачког положаја. Она је особито била згодна, што је имала чисту просторију пред Фронтом, па је приступ са те стране био врло тежак. Говорило се после у Врањи, да су Турци 18 у вече држали ратни савет и решили, да и сутра дан бију бој на суводолском положају. Ово се доиста неким Фактима и потвр ^ује. Но ако је решење било у вече, онда њихова војска није требала да одступи Врањи, и сутра из Врање, да опет иде напред и поседа суводолски положај, и то онако иозно, те ју је наша војска нзненадила, приморала на одступање, и у самој ствари та суводолска војска претворила се после у турску заштитницу, која је последња одступала, са згодних положаја давала одпора и нашу војску у наступању задржала, што је нарочито био случај код врањских винограда на друму кумановском и код моста код Бујановца. Ма како то било, али је то извесно, да је турска војска била растројена, у њој довољног реда и јединства није било а и психично њено стање било је тако поткопано. да о упорној и успешној борби није могло бити ни речи. Наша је војска за њом узастопце наступала и код Врање предводница је била ојачана са још 2 батаљона рудничке бригаде, почем је велики део добровољаца заостао у самој вароши, чинећи нареде и иступе и једва их је до 90 кренуло се даље са предводницом. Око 1 часа распоред за