Otadžbina

књижевни преглед

631

прошлога изводи тачно и необориво оно , што нам будућност „скрива у своме крилу". Не треба се њих бојати, на све да нас где што и плаше. Далеко пре, но што ке кућа јединца да пође назад, бројеви ће га опоменути, да је нарушена хармонија између „мога и твога ', само ако их вољно и срчано уаита. Карактеристика хрђава домаћина састоји се у томе, што се не радо бави бројевима, а кад је већ пошао у суноврат што се страши њих..., Треба ли да речем, да је општина, да је држава сложена кућа, и да за н>у вреде исти закони, што и за домаћина у обичном смислу речи ? Г. Карић је завирио у један кут те опште куће наше, што се зове „просветно одељење"; потражио је у бројевима срество за распознање нашег школовања, и кључ за суђење о њему. То ће рећи, пошао је правилним путем, јер судити право можемо са^ о о ономе, што најпре добро познамо. Немамо ни мало узрока, посумњати у верност тпх бројева, јер знамо, да их савесно прикупља наш вредни статистичар г. Б. Јовановић, па ако, кроз њих гледећи, и не видимо стање наше школе, а на име наше основне школе, у ружичастој боји ; ако резултат народне наставе ни мало није нодесан да нас зарадује, — ипак могасмо у тим бројевима наћи утеху, да је настава у у средњој школи узела јачи полет, дакле онде, где се полаже основ за потоњу стручну спрему народних учитеља. Ако нам дакле писац на спрам тога бољитка у нашој средњој настави, а у очи усгројства наше учитељске школе, на основи чисто педагошких училишта. показује прстом тако суморну нерспективу за наш нотоњи друштвени и народни живот, то мислим да га је на тај правац расматрања скренула више натриотска зебња, него хладан поглед на чињенице, са којих је писменост дакле и образованост у нас тако споро корачала. Седамдесет година је одвећ кратак рок, да би се у њему могла изједначити наша настава с државама, које раде на њеном подизању четири пуна века. Па још кад узмемо у обзир, да од отог кратког времена ваља оду-