Otadžbina

646

В Е Р Е II И Ц И

а не тренутно. Бедннцима, којима је ова прва помоћ толико повратила снагу, да су могли стати на ноге и ићи, даваше по нешто новаца, како их повраћена потреба и недостатак потпоре не би одмах новратио у раније стање; другима тражише скрова и издржавање у оближњим кућама. Код имућштх примани су већином из милосрђа и као на препоруку кардиналову; код других, којима уз добру вољу нису и средства одговарала, молили су ови свештеници, да сиромахе приме на храну, утврђиваше цену и за ту и одмах од тога даваше нешто као капару. Уз то за ове смештене јављаше пароцима, како ће их походити, а и они сами обилазише их. Није потребно казати, да Федериго није ограничавао своје стараље на ову крајњу невољу, нити је чекао да га она дирне. Ово топло и живо милосрђе мораше све да туствује, у свему да поради, да притече где није могло да предупреди, да узме на се, тако рећи, толике облике, колико је разлике у невољи било. И доиста, прикупивши сва своја средства, наредивши још већу штедњу, узевши заштеђевину одређену на друге цељи, које су сада постале и сувише побочне, он је гледао да свима начинима набави новаца, како би их све употребио у помоћ гладнима. Он је многу храну накуиовао и велик део од ње послао је у места своје дијецезе, које су трииле понајвећу оскудицу; а како је помоћ много мања била него иотреба, он је иослао и соли, „са којом", вели Рипамонти казујући ово, „биљке с поља и кора од дрва претвараше се у храну." А жито и новац разделио је пароцима у вароши, коју је он сам обилазио, улицу по улицу, делећи милостињу; он помагаше у потаји миогима. сироматнним нородицама; у арцибискупском двору делише свако јутро по две хиљаде чанака чорбе са оризом, као што сведочи савремени иис&ц, лекар Алесаидро Тадино у свом Оиширпом извештају , на који ћемо одсада често имати прилику да се позивамо. Али сва ова дела милости, која можемо зацело назвати . огромнима, кад помислимо да су долазила само од једнога