Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц И

047

човека и једино из његових средстава, (јер Федеричо из начела не хоћаше да буде разделитељ туђе штедроте), ова дела заједно са дарежљивошћу других приватних људи, која ако и није била тако обилата, али је долазила од многих руку; заједно са потиором, коју је декурионско веће било одредило, наложивши продовољственом трибуиалу да је раздељује све то беше још мало спрам потребе. Докле се некојим суседним планинцима, који су скапавали од глади, штедротом кардиналовом продужио живот, дотле други надаше у исту невољу; они први, пошто потрошише ову одиерену потпору, онет падаше у пређашњу беду; у другим крајевима, које дарежљивост, приморана да бира, није била заборавила,, али их је за касније време оставила, јер нису биле у толикој невољи, у тим крајевима постајаше беда такође смртна; свуда људи гинуше, ода свуда грнуше у варош. Овде су, рецимо, две хиљаде гладних људи, који су били јачи и вешти да •савладају такмаце и да прокрче пута, добили чорбу, тек Да не умру онај даи; ма много више хиљада остајатне их, који завидише тим, рецимо, добросрећницима, а међу тима заосталима често беху њихове жене, деца, родитељи. И докле у гдекојим крајевима вароши гдекоји од најочајнијих бише подигнути са земље, у живот повраћени и за неко време снабдевенн, дотле у стотинама других крајева иадаше други, •сканаваше и издисаше без помоћи и без икакве понуде. По цоли дан чуо би се на улицама смешан жагор просећих гласова; а ио ноћи жамор од уздисаја, које би кад и кад изненада прекинули ванезапни јауци, дрека , иотмули гласи од вапаја, који би се свршивали оштрим криком. Вредио је прибележити, да код такве л>уте невол 3 е, код тако различиа јадања, никад не беше никаква иокушаја, нити се икад оте крик од нобуне; бар се то • нигде не поми"ње. А овамо међу онима, који су на такав начин живили и умирали, многи су били, који су навикли што друго а не трнити; на стотине било их је бапт до оних, који су се о светом Мартину онако дали осетити. Не може се мислити,