Otadžbina

ПГИВРКДА У СРБИЈИ

један исти усев не дође дваред на }едну исту њиву, али он ово мењање веома често врши и у узаноме кругу стрмних жита, неномишљајући, да овим начином слабо шта добија, почем су стрмнине у погледу на храњиве материје веома сличне. С тога је код нас крупно и једро стрмно жито и на доброј земљи и у доброј години веома ретко, па и тада је ироизвод само случајних нрилика. У иределима, у којима је кукуруз главна и готово искључива ироизводња, ове промене усева и нема никако, већ се кукуруз сеје из године у годину, < стављујући кукурузиште да се после тога неко време одмори. Док је огромна већина зиратне земље у Србији била још свежа крчевина, и док је родна шумска живица давала богати род кроз читав низ година узастопце, на ђубрење се није ни где ни ми•слило, и тек кад је снага земл>е, нагомилавана у њој вековима, стала издаватн, почело се мислити и на то, да јој се та изгубљена снага иадокнађује вештачким начином. Али је ђубрење још и данас веома слабо распрострто, па и онде где га има веома је неразумно и несавршено : иити се гледа на стање ђубрета ни на врсте његове, које би одговараде каквоћи земље и усеву што се на њој засејава. Ђубрење градина за иоврће а нарочито за кунус, за тим за лук, може се казати да је свуда распрострто, али ђубрење њива срета «е чешће само у нашим новим крајевима и од старих округа у ножаревачком и у једноме крају ужичкога и чачанског округа. Па тако је исј '0 слабо распрострто и наводњавање њива. У Србији се у огппте држи да је заливање потребно само градинарским или баштованским усевима. Осем у новим крајевима наводњавање њива „вадама" врши се на јако само још у Тимочкој долини, за тим у крушевачкоме, чачаиском и где што и у ужичкоме округу. Свуда се тамо наводњавају и ливаде. За нревртање и дробљење земље сељак се у Србији служи нлугом, ралицом, мотикком н будаком. Оре се обично плугом, а ралицом само у брдским пределима. Плуг је сав од лрвета осем раоника и цртала, и практичан је у толико, што га сељак уз прииомоћ сеоског ковача сам гради и оправља; иначе је несавршен, не дроби земљу како ваља а потребна мује и велика сточна снага. И ралица је, осем раоника, сва од дрвета. Но у Посавиии и Подунављу јако је раширен и „гвоздени" илуг ; по гдешто га има и дубл,е у унутрашњости. Ови се илугови увозе са стране, али ни они нису са свим од гвожђа: гредељ и ручица дрвени су и код њих. Ови нлугови ма да су за наше прилике веома угодни. доста се тегако раепростиру једиио с тога, што су им саставни делови од