Otadžbina

672

ПРИВРЕДА. У ОРГ.ИЈИ

вих лросторија има још у југозападној Србији, у водопађи дринској, за тим у изворноме пределу Колубаре, Љига, Груже и Чемернице, па у водопађи Моравице (Голиске), Ибра, Расине, Топлнце и на послетку, у простору између Мироча и Хомоља. Укупна просторија под шумом и иод земљшнтем на коме само гаума успевати може рачуна се да захвата 35 до 40°/ 0 од укупне повргаине наше земље. Флора шумска у Србији веома је богата; она има све преставнике средњојевропске шумске флоре, и у колико је испитана, она броји на 219 фела разнога дрвећа и шибља. Од свега пак дрвећа најраснростраљенијп је дуб (храст); он расте обилато по свима равнијим местима и нижим брдима и планинама а најглавније су му три феде: сладун или граница, цер и дужник. Граница и цер састављају наше најленгае шуме. Граница расте по присојима; њено се дрво најрадије употребљава за грађевине, јер је веома трајашно. Лужник усиева најбоље у пљогатама а лужмиковина дура најбоље у води и иа % вдази. Церовина се боље цепа и од граничевине али није тако дурашна. Као гориво најбоља је церовина а лужниковина најгора. Жир је најбољи од границе; добра му је и та страна што најраније зри ; најлоишји је пак од церовине, јер га свиње могу истом онда јести, ношто га мраз опари. Храстова кора употребљује се по каткад за чињење кожа. Лишће свих фела дуба добар је и здрав брст за стоку, а сасеца се и у лиснике где је ливада омало. Шишарка је још и данас важан извозни предмет у Шумадији и Посавини. После храста на/јраспрострањенија је буква; она још и данас, сама за се, чиии шуме ведикога пространства на Мирочу, Хомољу, Медведнику, Јабланику, Гучеву, Јелици, Јавору, Копаонику и Старој Планиии, и на још неким високим планинама. Четипари (јела, смрча, бор) чине простране шуме само на југозападу Србије и то у Горњем Подрињу, у водопађи Голиске Моравице и Ибра, на Конаонику и суседним му планинама. Вор чини веће шуме само ио Златибору и Студеници. Омање шуме јелове н смрчеве находе се још иа Високу, под Старом Пданином и у Једовику, између округа ћуириског и нрно-речког. Мечије леске има по шумама округа пожаревачког, ћуприског и топличког, а остало је дрвеће разређено прилично једнако по свима шумама, иечинећи нигде засебне шуме. У окрузима : чачанскоме, ужичком, рудничком и књажевачком има доста рујевине, шибља, које је у нређашњим годинама бидо доста знатан предмет за извоз.