Otadžbina

ПРООВЕТНИ ПРЕГДЕД

693

или отвара се, гимиазија; ондс, где он није довољан затвара се и у будуће се неће ни отварати. Колико ће их на тај начин изићи, то ће се видети посде. Ми можемо зажелети да их, према другим земљама, имаднемо и 12—20, и можемо рсшити да их се толико отвори, па шта ће бити? Сутра ћемо ми исти доносити друга решења да се оне затворе, пошто немају довољан број ђака, као што хоћемо да чинимо с данашњим реалчицама. Да је број /јака иајпретежнији, који у томе регаава , види се и на овим школама. Да наше реалчице ио унутрашњости имајупо 200—300 ђака, мислите да бп смео и један мшгастар проствете да дигне руку на таку једну гаколу и да растера толики број ђака тако рећи из њине куће, из њинога завичаја, и да их -тера у даљину и туђину, или учини да им је даље школовање немогућно. А овако, кад оне немају по вигае од 70—80 ђака, те нити се може довол>ан број наставника поставити, ни предмети поделити међу наставницима но струкама^ ни чинити довољни издаци за набавку школских потреба и учила: онда је ли чудно, гато је већином овладало мигаљење да би их боље било позатварати све и гато сутра може доћи неки министар тс све то и учинити? И одиста ово је важно, не толико адмииистративно, колико педагогако-економско питање: да лије боље да се нагае нижс гимназије и реалчице позатварају , па да се отвори неколико пуних гимназија, те да се наставна снага и средсгва концентришу, или, у интересу појединаца и иојединих места и провинција, да остане и даље овако како је ? Ово је оно исто питање које имамо и код основних школа: да ли је боље да се од хиљаду нагаих основних гакола начине само њих сто — двеста по срезовима или појединим жупама, те да се учитељи и ученици удруже, да се срества иаставиа умложе, рад подеди и отпочне јаче и иитензивније образовање народне омладине, или и даље да остане све растурено овако по клисурама и гудурама и да животари животом досадањим, животом често пустињичким? Ово су питања која у нас чекају озбиљнога проучавања и регаења. Изнели смо своје мишљење о овој ствари. Изнели смо и оно гато је до сада урађено са званичне стране по њој. Учинили смо ове две најважније напомене: о реалкама данагањим и о одређивању броја гимназија и места им. Друге нримедбе на мишљење одборско и одговори на нитања, што ихјег. Министар поставио Просветном Савету, нису ми. ии нужни.