Otadžbina

694

ПРОСВЕТНИ НРЕГДЕД

И с овим ја свршавам једном овај носао, молећи читаоце да ме извине за млоге непотпуности п испрекиданога у њему. Кад сам га радио био сам веома расејан и спречед неким домаћим неприликама, да сам био готов п да га напустим и прекинем за неко време. Али једино што је то питање толико на дневном реду, тако рећи „гореће", нисам хтео да га прекидам и остављам, тим пре, што сам га већ био отпочео пре и заинтересовао млоге читаоце овога листа. Ј. Миодраговић. ГУЧНИ РАД У МДШКОЈ ШКОЛИ ПЕТО ПИСМО КАКО ЈЕ ДАНАС СА ШКОЛСКИМ РАДИОНИЦАМА ПО ДРУГИМ ЗЕМЉАМА Дрсии синовче, Интересоваће те, да знага како данас сгоји са питањем ручнога рада у мушкој школи, по другим земљама. Ово је нузкно да знага већ и зато, да не мислши, да је ово само „гаколска мода", већ да видига, да је ствар свуда пригрљена својски. Буди само стрпељив те прочитај писмо са пажњом до краја. Ја ћу бити кратак. Да почнем са Француском. Француска је увела ручни рад као о бавеаан предмет у свим основним гаколама законом од 3 марта 1882 године. — Најпре су Французи за пуних десет година чинили пробе у неколишш осиовним гаколама, и испитивали ствар. Кад су се на тај начин уверили о ваљаности и вредности њеној, они су је без оклевања увели као обавезан иредмет, и то за сада са ио 2—3 часа недељно. У Паризу су одмах по том поотваране школске радионице свуда. Где је било довољно простора у школском здању, добро; где није, ту су или дозиђивани нови одељци, или су узимане под закуп и одкупЉиване суседне куће. — Сада се живо ради иа томе, да се и по осталим местима прострапе Француске поотварају што пре гаколске радиопице. Но највећа је мука за учитеље, који су вични том послу. За то је Француска влада отворила главни завод за спрему учитеља за ручни рад, и издала је — узгред буди речено 1,200.000 динара за само здање, где је тај завод смештен. Сем тога