Otadžbina
700
ПРООВ ЕТНИ IIР Е Г Л ЕД
иде од једног до другог, те надглсда рад. Ево једног малише к учнтељу; има нашто да га пита. ■— Молим, господине, оћу ли ову коцку да облепим овом нлавом артијом, или ћу шареном? — Да, Емиле, том плавом. А знаш ди, које ћеш стране најпре, а које после? — Знам, господине. Прво ћу ове три стране једним кајасом, иа онда оне друге три другим. — Лепо. Ал само пажљиво... Гледај га, како радосно отрча на своје место, и привиште на рад. Радује се — носао ће му бити скоро готов, и онда зна, да је и он нешто створио. А нема слађих осећања од тих. — Господине, ја сам с мојом кутијом са свим готов, — јавља «е један повећи, кад учитељ дође до њега, и показа му прекрасну кутију. Утитељ је загледа са свију страна; отвори је, загледа је и изнутра, пипне је мало у једном углу, па је онда затвори. Опет је отвори, и опет затвори, па је онда пружа натраг дечку, који за све то време не скиде очију са учитеља. Милује га учитељ по лицу па вели: — Ну, јес видео да иде ? А како си се пре би.о уплашио, да нећеш никад моћи ништа лепо да начиниш! Је л ти сад мило ? — Јесге, господине. Пре баш истина нисам могао. А сад ми нрсти некако иду сами од себе — одговара онај дечко. Очи му се •светле од превелике радости, а на лицу му се огледа поуздање и иада. Чисто као да читаш у очима, како се зариче у себи, да ће у будуће битп још вредиији и пажљивији. — Да, да, тако је — додајеучитељ. Али сад н пазиш више А рад оИе иажњу и смишљеност. Брзоплети и лакомислепи никад не могу ништа добро да створе.... А шта ћеш сад с том кутијом? — Даћу је мами, да држи у њој које какве ситнице. — Врло добро!... А сад иди те помози Јовану, да и он буде готов с кутијом за његову маму. Учитељ одилази даље, а овај отрча своме другу, да му помогне. Ајдемо и ми даље. Ено онамо за једним столом иека деца секу маказама траке од разнобојне артије, и леие нх у дуге ланце. Друга секу некако друкче, па кад се отвори, а оно диван ланчић. Трећа секу још друкче, па кад се отвори, а оио лепа слика. А она четврта група деце сече и савија на разне начине шарену артију, и саставља од ње дивотне цветиће. — За оним другим столом нека деца бележе,