Otadžbina

662 с л и в н и ц а »А друго гшсмо истога команданта од истога дана гласи : „ — Ми смо се повукли на косу села Суводола и ту намеравамо са трупама да заноћимо. Лево крило ових трупа наслањаће се на гребен Велаве испред села Станнчења. Према овоме могли би и вн удесити ваше одступање и могли би се зауставити на висовима изнад Црноклишта. Мпшковић се зауставио у селу Блату. Ком. пук . Топадовић — * „Више у след ових саопштења и што је дунавска дпвизпја напустила Вудин-дел, но због бугарскнх успеха тога дана, који уцраво нису ни иостојали према мојој дивизији, а најзад и за то што моје трупе неколико дана нису могле да добију хлеба, ја сам наредио одступање које је извршено 15-ог п 16-ог Повембра до реке Темске.« И доиста када се погледа на губитке шумадијске дивизије тога дана, када се нађе да је погинуло 16, рањено 104, нестало 17, и кад се види да је цела дивизија утрошила салш 133.390 метака, онда је јасно да се она повукла до Темске због заповести команданта нпшавске војске, а можда и нешто мало за то што су јој Бугари били својим »повлачењем у десно" обишли њено лево крило?... Да видимо још како се данашњи дан код Шумадннаца прича приватно. Ево шта вели мајор Тодор Поповић у често поменутоме своме писму: аРапо изјутра загрокташе пушке на Сарлаку. Бугари су већ били на његовој највишој тачци гребена, што се лепо видело с Провалије где ми бесмо. »Четврта чета Ш-ег батаљона Х1-ог пука под командом потпоручика Саве Спасојевића беше баш згодно намештена према Сарлаку у јендеку виноградском. Ја замолим њеног пуковара мајора Цинцар-МарковиКа и он ми дозволи да са Савином четом дејствујем иротив неиријатеља на Сарлаку. Дошавши чети, ја војницима тачно покажем непријатеља како је распоређен и на колико треба да нишане. Кад сам видео да су ме добро разумели командујем чети: — На две хиљаде корака, нишан ! — Јесте ли добро нанишанили? — Јесмо. — Пли! А до.шна Нишаве зајеча. Тако 2—3 пута целом четом па онда десетинама с лева, јер ветар пираше нама с десне руке. Непријатељ поче одговаратн нама. Ја командујем »ура! в И чета јекне па прида плотун као у један глас. Наша је ватра очигледно косила и непријатељ поче бежати. Чета у радосном заносу кликташе »Ура, ура,« а непријатељ