Otadžbina
НЕБО И ЊЕГОВ СКЛОП
9
изгледају нижи јер су далеко од нас. Ето дакле зашто нам и небо изгледа шупље. Они слојеви ваздушни, који су над нашом главом и које ми видимо у плаветној боји изгледају нам високо уздигнути јер смо ми испод њих, као што нам и у низу дрвета, оно дрво изгледа највише, иоред кога смо ми; на иротив они ваздушни слојеви који су даљи од нас (и који још узгред буди речено, мењају своју боју због водене оаре и прашине) изгледају нам све ближи земљи у колико су од нас удаљенији, па се тамо негде далеко наслањају на земљу онако исто, као што нам и врх последњег дрвета у оном низу изгледа као де је на самој земљи. Ето како су стари посматрачи примили све то, што нам се само чини, за готово, па описали да је небо шупаљ покров, да је разапет над земљом као шатор и т. д. док међутим то су слојеви ваздуха, које ми видимо и који нам изгледају све нижи и нижи, јер су све даљи од нас. Ето дакле сад знамо шта је то небо и зашто нам изгледа округло као свод. И кад нам ко рекне: небо је плаветно или црвено и т. д. одговорићемо му није истина; ваздух је плаветан, водена пара у њему чини те је црвен, прашина и облаци дају му сиву боју и т. д. Ако би ко, позивајући се на старе писце, хтео да доказује да је небо од чврстог кристала, да има више небеса наслаганих једно над другим, и да се сва наслањају на земљу, одговорпћемо му, ни то није истина; ми знамо данас насигурно, да је небо бескрајни простор који се пружа око нас на све стране и у коме се налази и наше сунце и месец и све планете па и на па земља, и да сасвим слободно лебде по том простору без икаквих наслона, без икаквих темеља.*) Али рећи ће ко: она не може остати тако јер ће пасти.... куд ће да падне? На небу нема ни горе ни доле, ни лево ни десно, па онда не може бити говора ни о падању ни о пењању. Ми у само.ј ствари знамо да земља и не стоји мирно него се обрће око своје осе, него се окреће око сунца, него са сунцем заједно јури или ако вам се боље допада да рекнемо, пада кроз тај бескрајни простор што се зове небо ужасном брзином, шесдесет пута већом но што је брзина топовске кугле, Прошло је већ хиљадама хиљада година од како наша земља јури по том простору том страшном брзином, а проћи ће још толико и још вшпе година њенога путовања по васиони, а ми се нећемо ни за један корак приближити бездну тог простора који нема граница. Није дакле истпна да је земља доле а небо горе, као што се некада мислило; и земља је наша небеско тело као год што су и *' ј Интересантно је да се зна да оу и некн библијски писци држа.ш да земља олободно лебди у простору јер Јов вели на једном меСту; „Он је разастр'о сјевер над празнином и земљу објесио ни на чем « (26,7.)