Otadžbina
8
НЕБО И ЊЕГОВ СКЛОП
Нвбо је 6езгранича.н иростор у коме се налазе сва небеска тела, и сунце и месец и наша земља, и комете и све звезде, једном речи цео свет. У томе простору нема ваздуха па за то и не изгледа плаветан; у њему нема нп водене паре па за то није црвен; ни прашине нема по том простору еда би изгледао сив; небо изнад ваздуха, т. ј, право небо изгледа црно Ви се сећате још, да смо нашли мало час, кад се пењемо на високе брегове или кад се испнемо високо у ваздух на ваздушним лоптама, да оданде небо изгледа загаснтије. Сад знамо од куд то долази: јер пењући се високо све се више приближавамо том бескрајном простору који је црн и јер све мање изнад наше главе остаје ваздуха, који даје небу плаветну боју. Кад дакле право небо није ништа више до бескрајни простор, онда од куд долази то да нам небо изгледа као полукугла, да нам изгледа као шупаљ покров који се високо издиже изнад наше главе па се тамо далеко наслања на земљу ? Шта је томе узрок те се цео свет и данас вара о правом облику неба? Сваки је од вас приметио, кад стане уз један низ засађених дрвета, једнако високих, да му оно дрво поред кога он стоји изгледа највише а она што су даља од њега, да су све краћа и краћа и на послетку, ако је низ врло дугачак, онда му последња дрва изгледају тако мала, као да су џбунови. Кад би једном линијом састави.ш све врхове тих дрвета, она би полазила са врха оног дрвета поред кога ви стоЈите, дакле врло високо, па би се све више и више спуштала ка земљи док би код последњих врхова изгледала као да додирује земљу ; међу тим оно је и тамо исто толико високо над земљом, као и онде где сте ви, јер смо рекли да су сва дрва једне висине. Исто тако ако би гледали један низ облака који су сви на једној висинп над земљом, вама би они облаци, што су над главом изгледали највиши, а они што су даљи од вас изгледали би све нижи. док би вам последњи и најдаљи изгледали као да су на самој земл.и. И ако сад узмемо не само један низ облака, већ више њих и то на све стране, онда ће они облаци, што су нам изнад главе изгледати највиши, а шго све даље гледамо, облаци ће на све стране изгледати све нижи док најпосле оне најдаљс не видимо, као да су на самој земљп. Ми знамо да нам далека дрва, да нам далеки облаци изгледају нижи само с тога, што су далеко од нас; али наше око не води никаква рачуна о даљини, нарочито с тога, што тако велике даљине, кад су још у висини. не може да оцени. За то цео свет види једне облаке више а друге ниже и мисли да су они зато нижи, што су у самој ствари ближи земљи, међутим врло често ти далеки облацн могу бити виши од ових ближих, па нам опет