Otadžbina

580

ЖЕ.1ЕЗ. САОБРАЋ. ПОЛИТПКА СРБИЈЕ

Бнглеска, Немачка и Аустро-Угарска имају захвалити на брзом шпрењу вештачког ђубрења, с којим су у западној Европи постигнути колосални ресултати, једино установама ових опитних станица. Али ми не смемо искључити ни потребу и могућноет да се земља колонизацијом јаче насели , те да се на тај начин обради и култивише скоро половина утрина која данас бескорисно леже. Тиме би се довела нова радна снага у земљу, производња би се унапредила а и дохотци од порезе распоредили би се на већи број становника. У следећој малој табели упоре:но су престављени дохотци од н;етве у разним државама и то у килограмима и од хектара:

Средњи доходци жетве од хектара у килограмима

ВРСТА

ЕНГЛЕСКА

УГАРСКА

НЕМАЧКА

ФРАНЦУ СКА

ГРЧКА

СРБИЈА СРЕД. ЖЕТВА

РУСИЈА

Пшеница .

2100

1300

1290

1215

780

990

480

Раж ....

—

1000

930

1094

584

755

864

•Јечам .

2060

1200

1290

1196

753

766

455

Овас....

1836

1011

1120

1285

546

650

518

Кукуруз . ,

—

1372

—

1280

1200

800

У класичној земљи вештачког ђубрења — у Енглеској — у којој разуме се редовно наступајући и изобилни водени талози, условљавају уочљиво велику плодност^земље, упућени су на то, да постигну богате жетве, те да се количина увоза жита за леб штомогуће више умањи. Али је и у Србији потребно да се проценат повећања жетве бољим и брижљивијим обрађивањем земље постигне , те да би се извоз цереалија повећао, а овај је износио године 1887 354.000 метарских. цената. Нзложбе пољопривредних производа по један пут за неколико година узастопце, а у већим варошима у Србији, које на сампм жељезничким станицама или у близини ове леже , привући ће стране купце, а домаће привреднике ће потстрекавати, јер ће се лиФерације добре робе моћи пепосредно закључивати без посредника — прекупаца. В и н о. Производња вина биће од великог значаја за Србију и ако берба од хектара у великој сразмери код нас не износи више од 12—15