Otadžbina

ЖЕЛЕЗ. САОБРАЋ. ПОЛИТИКА СРЕИЈЕ

хектолитара, али би се могло дотерати на 18 — 20 хектолитара. Француска бере у средњу руку 18:7, Италија 18, Шпанија 17 5 а Угарска 16 —17 хектолитара. Производња вина рачуна се у Француској на 36/ г милиона хектолитара, у Италији 22 1 / . у Шпанији 20'/^ и у Мађарско.ј 8 милиона, а у Србији рачуна се и то кзд максимум 730.000 хектолитара. Од прилике дванаести део вина извози се из Орбије, до сада као максимум само 60.000, док међутим из Шпаније се извози 6-9 милиона хектолитара, из Угарске око 4 мишона, из Француске 2-6, из Италије 1*7 милиона хектолитара. Страни стручњаци цене бербу вина у Смедереву п Неготинн на 80.000 хектолитара, на пропланцима код Алексинца и на Ресави, виноградски предели Шумадије. у леаеничкој долини и Морави заједно на 150.000. Али најважнији виноградски предео Србије као земље винодеља јесу виноградски предели на јужном крају Србије. који се почев на западу код северннх изданака копаоничких виеова испред Крушевца. једним делом шире до на косине старе планине код Пирота, с огранком с друге стране од Ниша до јужне границе код Врање, и годишње близу 500.000 хектолитара чувеног црног вина за трговипу дати може. Најјаче вино даје отара чувена »Жуиа« Неманића, висораван у округу крушевачком. У добрнм годинама сам предео око Нитпа даје око 400.00(1 хектолитара вина. Прекрасна боја нарочито одликује нишка вина, а букет истих то је нешто особито. Косине суповачке и прокупачке, оне код Каменице, Матејеваца, Сићева и Јелашнице јесу најбогатије. Ниш добија из својих винограда на Винику и Горици. бела са много алкохола асталска вина особите врсте. Као средња годишња берба рачуна се са брда око самог Пирота на 40.000, око Власнне 35.000 и најзад од впнограда око Ле■сковца око 40.000 хектолитара. Швајцарска н Бугарска биће добри предели за потрошњу нашег вина. Године 1886 целокупан увоз вина у Швајцарску износио је 1 55.345 хектолитара од које количине долази на Италију 67.291, на Француску 51.612 и на Аустро-Угарску 25.543 хектолитра. На западном крају бугарске вема винограда, али око Трнова, Рушчука, Плевне. Лом-Паланке н најзад у Псточној Румелији, расте