Otadžbina

ЖЕЛЕЗ. САОБРАЋ. ПОЛИТИКА СРБНЈЕ

589

Слојеви нашег мрког угља, који се налазе свуда у планинама, млађе Формације врло су снажни— до 5 и 8 м. Фосилни угал, старпје Формације налази се највнше у прелазним планинама и у већој дубљини него наши до сада отворенн угљени мајдани, и може се као врло вероватно узети да ће у источним и северним предалимн, Србија још велика сложишта црног угља наћи. Пнглескн угаљ, који се плаћа на самом руднику по 6 до 7 дннара од тоне, ипак се продаје у Галацу по 25 динара од тоне без обзира -на јевтин поморскн иодвоч, о ком смо већ више пута напомињали. Мрки угаљ нетрошењски из горн.е Угарске продаје се на обали у Београду ио 26 дннара. Наш угаљ са Вр.шке чуке стојн по каквоћи између оба напоменута угља и вероватно је, да би на обалн дунавској код Радујевца коштао по 8 до 10 динара од тоне, п према томе има наде да ће овај и други угаљ српски са великим ефектом калорија, овладати тргом и увоз страног угља потпуно потиснути. Велика Британија вадп сада око 159 милиона тона угља и од ове ко.шчине извози око 23 милиона тона. Сама варош Лондон са својим предграђима троши око 8 мнлиоиа тона, на к >ју се количину наплаћује трошарина од тонс 13 пенза ~ 1-36 динара што износи на 8 милиона тона око 1 1 милиона динара. Што се угља па и другнх минерала тиче, ми мислимо да треба. допустити страним предузећима, јер је према садањнм околностима а за читав ииз година немогуће ни мислити, да ће српска предузећа сама бити у стању да огромне трошкове око правилног експлоатисања минералних продуката земље поднесу, и да задобије право убеђење за добитак и потрошњу овог нроивода, али ми мислимо да 97 српског рударског законика од 15 априла 1866 г. потребује промена — не бп требало од нродајне цене сваког рударског производа без разлике само један ароценат наплатити, него трсба од продајне ценс продукага веИе вредности сразмерно веће проценте наплаћивати по извесној степеници — скали. Сада долазимо последњем одељку ка сриске занате и индустрију. Ка врло интересантном нзлагању које проФеср Карић у своме најновнјем делу „Србија" о овој грани земаљске делателности доноси, ми додајемо Само, да би било врло нужно, да се индустрија ланених — конопљаних, а нарочито Фабрикација ћнлимова потпомогне заводима за позајмицу н посредовањбм за иродају, те да данашња стагнацпја ове гране домаће индустрије не буде претходник потптне