Otadžbina

.590

ЖЕЛЕЗНИЧКЛ САОБРАЋАЈНА П0.1ИТИКА СРБИЈЕ

пропнсти. Депа и једннствена народна Фабрикација српских ћилимова заслужује сваку потпору. За предење вуне за ове ћилиме могли би се употребити прости ручни витлови, који не коштају внше од 15 —18 динара по комаду, и они би се требали дати на кредит онима, којн се овом индустријом баве, јер предење слободном руком односи много времена, и према томе је заслуга појединих раденица сувише малена а да би -се могла одржати индустрија ових ћилимова у интересу становништва пиротског и крушевачког округа. Фабрикација грубље и тање чоје, сукна и шајака, за коју се уиотребљује јарина од коза и вуна од оваца, то је уникум прастаре отачаствене индустрије. и шајак би се могао топло препоручити за војничке шињеле, на који би се начин дала прилика за зараду хиљадама руку, а заштедело би се скупоцено набављање садањих војничких шињела. Ништа не би стојало на путу> да се у Србији оснује Фабрика хартије, јер су сви услови ту за таку једну Фабрику. Нема оскудице на јевтиној воденој снази, нарочито кад се помисли на јаке изворе Љига, Чемернице и других река, које у самом почстку и своме току имају снажне падове. Најзад нишка бања у отоку своје термалне воде показује више од 40 метара висине, а само је '/ 2 км. удаљено од жалез. станице. Лика и кукурузовина у Србији је јевтина и има је у изобиљу, а свакојаки отпадци од лана и других материја — крпе —, које се сада ама баш ни зашто не употреб.цују, прекрасно би се могло употребљавати за Фабрикацију артије. Потрошња артије држала би пијацу за целу Србију, Вугарску и Маћедонију и пркосила би свакој страној конкуренцији. Што се сада из иностранства доноси у Србију и преко Србије транзито отправља за источне и јужне суседне државе, то би све могла једна ве.шка српска Фабрика подмиривати. Не може се ништа изнети, што би говорило против сјајног -•успеха и напредовања такве једне Фабрике, јер је то такав артикал — што се тиче његове употребе — да сваки други надмаша. Може се Фактички рећи, да у цивилизованој Европи данас нема човека, коме артија не трсба. Хартија је постала и општа потреоа човечанства. Исто то важи и за шећерне Фабрике, која врло лукративна предузећа престављају, јер би одржале конкуренцију са иностранством у погледу подмирења потреба у Србијн, Вугарској и Маћедонији. Што се тиче малих занатлија и прпвреде безбројннх ирофесиониста у Србијп. од чијег благостања зависи знатан део порезне