Otadžbina
ЖЕЛЕЗНИЧКА САОБРАЋАЈНА ПОЛИТНКА СРБИЈЕ
591
снаге, на жалост може се констатовати, да се у оскудици кредита, на њихово напредовање не може ни помишљати. Док се у Србији закони интерес 12°/ 0 на зајмове дозвољава — а и да не помишљамо много већи каишарски интерес, све дотле ће се готов новац само у спекулацијама н у узајамном пљачкању посвећивати а никада занатима и домаћој привреди. Опекулација са високим интересом је сувише примамљива за оне, који новца, имају а пропаст за занатлију. Жалосни процеси зеленашки, страних држава изнели су нам пред очи толико много страшних слика покварених карактера, у којпма спекулација себи присваја највећи део, а часне занатлије изложене пропасти, и у замку разбојника бачени. Смањивање законом признатог интереса н оснивањем занатлиј-ских банака, из којих би се давали зајмови мањим занатлијама, потпомогле би се индустријске радње и послужиле би за благостање средњој класи. Ми замишљамо ове занат.шјске банке као заводе за позајмице, које би грађани оснивали на акције са пуном уплатом. Из тог капитала давали би се зајмовн малим занатлијама од 100, 200, 300 и т. д. до отприлике 1000 динара са месечном отплатом у дванаес пута и то подједнаке суме са урачунавањем интереса од 6—8°/ 0 За осигурање позајмљеног капитала јамчила би два занатлије, који би за позајмљану суму, трећем солидарно одговарали. За унапређење завода у већој мери, могла би народна банка припомоћи реескомптирајући заводу за позајмпцу, тако да би и веће суме у обрт радње долазиле. За јевтинију администрацију овога завода, који би у сваком округу морао имати своје Филијале, појавила би се потреба да се овај завод смести у локале окружних надлештава и стави под управу једног дејствителног чиновника државног, коме би се за труд сем државне плате дала нарочита награда месечно од 100 динара пз Фонда кредитне и позајмичке банке. Фондовни новац могао би се само и искључиво давати на зајам занатлијама а ни под којим условима не бп се смео употребљавати за шпекулације, као што то на жалост може сада да се дешава код земаљских штедионица, и као што зли језици и тврде, да се тако што заиста п дешава, да јзе штедионички капитал узима на заЈам са малим интересом, па се са зеленашким интерасом даје другима под интерес или са лакомисленим зајмом тражноцима чпне зајмови. Патриотска цељ ових занатлијских банака побудила би хиљадама увиђавних грађана, да на остварењу предложеног завода нов-