Otadžbina

624

књижевни преглед

прилике 300 пута толико). Кисфоник , који је такође од велике важности за живот биљака узимају биљке из атмосФере; али њега не рачунамо у биљну храну, јер служи за дисање. И тако да ми ресумирамо, кад то г. Козарац није учинио, у биљну храну рачуна се: С0 4 Н 2 0, Н1\ т 0 3 . ]\Н 3 . За тим калијумове, калцијумове и магнезијумове суме ФОСФорне и сумпорне (односно азотне) киселине и гвожђа оксид. Е, сад да видимо како биљка прима ову храну? 1) Из земље. По г. Козарцу (стр. 257) »Материјал за храну (разуме се из земље) прима биљка кореновим длакама и он се или мора (зашто ?) претходно у земљи налазити растворен у води или га саме коренове длаке могу преобратити у растворД?) а то и бива с тога, што је опна коренових длака прожмата(?) киселинама, способиим за растварање ситних делића, који за коренове длаке приону«. Овде је требао г. Козарац да нам објасни, зашто мора да је биљна храна растворена у земљи и има ли од овога изузетака; а за тим, какав треба да је раствор, јер није све једно хоће ли раствор бити концентрован или врло разблажен (а такав мора и бити). А на чему се оснива нримање хране што је у земљи растворена? На основу пропустљивости ћеличних опана за течности (вели г. Козарац на стр. 257), може вода и у њој растворене материје улазити у коренове длаке а одавде их групе дрвених ћелица у Фибровазалним снопићима спроводе у стабло«. Овим нам писац још није објаснио како прима биљка храну из земље кореневим длачицама и како се ова храна даље у њој креће? Није довољна само »пропустљивост ћ. опне за течности«, те да може вода и у њој растворепе материје улазити у коренове длаке, већ вал.а и да је још један и то главни услов испуњен а то је: да је средњи ендосмотички еквиваленат ћелијчиног садржаја висок. Овај високи (средњи) ендосмотички еквиваленат ћелијчиног садржаја долази са органских киселина и њихових соли , што су у ћ. соку и чини, те ћелијце, кад дођу у додир с водом, могу од ове да узму кроз пермеабилну ћ. опну знатну количину. Пошто пак сама протопласма, док је год у животу не пропушта или врло мало пропушта кроза се органске киселине и др. материје што су у ћ. соку; и ћелијца отпушта дифузијом само мало од својих материја (органске киселине, СО,, и др. још непозната тела). Ну и ове материје што су дифузијом изашле из ћелијце и управо постале изгубљене за биљку, биће јој у толико од користи што растварају (кородирају) разне стене (као што су : Са, М§ а у мањој количини и базалт, порфир и др.). Из овога се види, да је погрешно оно г. Козарчетово, што мало час цитирасмо: »да је оина коренових длака пролшата киселинама,