Otadžbina

630

књижевни преглед

Још ваља да напоменемо да о ветровима у Србији и српским земљама нема ни помена. Међутим сам г. Карић, говорећи о клими српских земаља помиње и кошаву (устоку) и маџарац и бору и т. д. а деца о томе немају ни појма, сем ако нису чули што од својих родитеља. Најзад и о ветровима Европе : Фену, мистриму, солану, широку, које у доцнијим деловима свог земљописа сам г. Карић помиње, нема овде ни речи као да није нужно да деца знају о томе ма што год. И док је овако кратак, и нејасан и непотпун г. Карић где треба, дотле је и сувише опширан, где не треба, н. пр. кад се говори о утицају плапина и равница. Пуна два листа посветио је он томе утицају пропративши га и једном песмом, којој није било место у физичкој геограФији I. 26 Водени талози из ваздуха. — Говорећи од куда има влаге (боље водене паре) у ваздуху г. Карић вели: »Кад се у ваздуху насићеном влагом смањи топлота, он онда мора сувишну влагу да испусти дакле да је таложиЛ То је цела истина да се водена пара таложи у след промене темиературе, но то је само један узрок, а ваљало је још поменути да се влага таложи и у след н глог ири■новљења нове паре. Побрајајући облике воденога талога: чврсте и течне г. Карић не објшњава како они иостају, али где ће онда ђаци научити како постаје: роса, слана, иње, магла, облаци (њиову поделу, по облику и боји), киша, снег, циганчићи, поледица и т д. појави, тако рећи, свако дневни, ако не у физичким земљопису? И о леденицима речено је тек само узгред, колико да се помену. У 27. \. говори се о клими. Речено је шта се разуме под климом, подел^ на математнчиу и Физичку ; шта утиче на Физичку климу и т. д, тако да је овај део једино добро обрађен у овој партији. Али није требало на овоме месту говорити специјално о клими Аустралије, Америке, Африке, Азије и Европе, јер томе није ту место. Ну то изноои 4 '/ј, листа, а кад тога и других излишних партија неби било, цео г. Карићев земљопис физички једва би износио 2 — 3 табака! Напомињемо те да се зна да је све ово о клими прештампано у III и IV делу од речи до речи. V. Минерални свет : 3. Ово је први одељак, који је израђен онако као што треба. У њему је добро и јасно објашњено распроетирање минерала на површини земљиној. После тога описано је неколико минерала, који су утицали на развићс трговине па и на саму историју открића појединих минерала, као што су : камени угаљ, злато, сребро, гвочсђе и други.