Otadžbina

О СНУ И О СНОВИМА

19

марају по кући, пењу се по крововима,, свршавају обноћ разне послове, а када се сутрадан пробуде, они не знају ништа од свега оног-а, што су преко ноћ радили. Многи л>уди говоре у сну, па и они о томе сутрадан ништа не знају. И то је једна врста сомнамбулизма. Колико је ово све чудно, још чудније изгледа, што таква лица, често, врше у сну радње , које у будном стању, неби били у стању извршити. Но и ова појава, ма колико чудна изгледала, и ма колико јој се, од стране необавештене публике и од застрањених представника науке, придавао супранатуралан карактер, врло је проста и разумљиво за онога, који хоће да да себи труда, да је разуме. Да пређемо, дакле, са свим у кратко, и ову појаву и да видимо , не ћемо ли јој моћи одузети онај надприродни карактер , који јој се. опако често, нридаје. Оно, што у овој појави сомнамбулизма изгледа чудно, то је, у првом реду, што се радње врше у сну, несвесно, и што не остављају никаква трага у свести онога, који их је извршио. Да би ово могли разумети, потребно је знати, да свака представа, без разлике, тежи да нас покрене на извесну радњу; што свака не прелази у радњу долази отуда, што јој се иротиви друга, јача и преча од ње. Ако је, сада, извесна представа често била праћена каквом радњом, онда ће се између ње и ове створити асоцијације, тако, да ће представа сама изазвати радњу и без посредовања наше воље. Кад прођемо поред позната човека улицом, ми му се, п<Ј навици и сасвим механички, јавимо, а ако смо ближе познати с њим, ми ћемо му, можда, још пружиги руку и стати и упитати се с њим. Све то чинимо сасвим несвесно , по навици. То показује, како се читав низ радња може извршити потпуно невољно и несвесно, само ако су оне дуже времена пратиле једна другу. Кад ово знамо, и појави сомнамбулизма биће нам јасни и разумљиви. Представе и у сну теже да изазову 2*