Otadžbina

О СНУ и о сновимл

21

кад тврдо заспимо, пошто се пробудимо, ми се не сећамо, да смо што сањали. Има, међутим, психолога, који тврде, да свакада, баш и када најтврђе спавамо, увек и сањамо, само што те снове после поборавимо. И доиста највећи део наших снова ми заборављамо. Но није једино ово, на што се онп позивају. Они имају за то друга, и како онн мисле, јача разлога. Душаје, по љиховом мњењу, оно што покреће у нама све свесне радње; она је као неки жпвотворни принцип, у непрестаној радњи, те, по томе, она и за време сна ствара различне представе, само што слике ових после, пошто се пробудимо, ишчиле, и пошто су једном сишле с нозорнице свести, више се и не враћају. Ово је као, шго видите, метаФизички ; а ми новијн давно смо престали сматрати душу као нешто што се само собом одржава ; ми у њој видимо само појам апстрахован од целокупности појава, што их зовемо душевним појавима. Прематоме, нама није ни мало тегако замислити, да у душевном животу, за време сна, може бити прекида, као што су и Функције телесних органа знатно слабије ; другим речима, није ии у колико немогуће, да свест за време спавања не ради и да, но томе, можемо спавати, а не сањати. Пошто смо се и овог питања, и ако само овлаш, — колико нам време допушта, — дотакли, ја вас молим за само још неколико тренутака стрпљења, да поменем и неколика веровања, која су у вези са сновима. То вам може изгледати излпшно ; али кад се сетиге, да јеверовање у снове сасвим опште, и да многи врло умни људи, слободни од сваких предрасуда, верују у снове, ја мислим, да ћете се сложити самном, да таква појава заслужује пажње и да ћете ми, у то име, поклонити још неколико тренутака. Истина, просвећенији део публике се смеје оваквим празноверицама, али, свакојако, неоспоран је Факт, да такво веровање постоји и да је оно, некада, играло важну улогу у судбини читавих народа. Чудно би било, у осталом, да једно веровање, које небн имало никаква основа