Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

службени носао, јер би хтео да рад потнуно одговара цељи, а то није могућно. Тн би чак и то хтео, да рад једнога увек мора бити управљен на одређенн циљ, да љубав, брак, нородични живот буду једно исто; чар живота је и ведра и облачна. Љовин уздаху али не одговори. Он мишљаше о својој ствари и не чу шта Облонски рече. Овај то примети. Обојица пак осстише да, и ако су приЈатељи, и ако су заједно јели и вино ппли, па чак да морају ближе један другом бити, ипак сваки брине о себи а за другога се не стара. Више пута искусио је Облонски, да се после гозбе у друштву у место зближења лакше долази до неке врсте отуђења, али је знао шта му у таким нриликама ваља радити. »Да платим!'< викну и уђе у побочни салон у коме срете једног од познатих му ОФицира, са којим се наскоро упусти у разговор о некој познатој глумици и њеном љубазнику. У овом разговору осети се Облонски лакши и опорављенији него у разговору са .Бовином, који је у њему вечито изазивао неко душевно напрезање. Кад сеје појавио слуга са рачуном од 24 рубаља, не рачунсћи уз то бакшиш , Љовин на то ништа не примети , ма да би се као човек из села упрепастио од толиког рачуна, јер је само његов део износио 14 рубаља. Плати и одјури кући да се преобуче за посету код Шчербацких, где је хтео да одлучи своју судбину. XII Кнегињица Кити Шчербацка имађаше 1 8 година; ово јој беше тек прва зима како је уведена у велики свет. Њени успеси у њему беху већп од успеха обеју њених сестара, много већи но што је кнегиња мати и очекивала. Не само да су сви младићи, који посећаваху московке игранке, у Кити заљубљени били, него се још ове прве зиме јавише две озбиљне прилике за њезину удадбу: Љовин, а наскоро по његовом одласку гроФ Вроњски. По.јава Љовина у почетку зиме, његове честе посете и његова видљива наклоност према Кити, дадоше Китиним родитељима првп и озбиљни повод разговора о њеној будућности, а такође и подели мнења између кнеза и кнегиње. Кнез пређе потпуно на страну Љовина и рече да за Кити бољу прилику не жели, а кнегиња опет, по женској урођености, да праву ствар обиђе, држаше да је Кити још млада, да се Љовин није ничим показао да смера на што озбиљно, да Кити нема према њему ни мало наклоности и још много што шта; али главну ствар, да за своју кћер какву бољу прилику очекује, прећутала је, као и то, да јој Љовин није ни мало симпатичан