Otadžbina

СЛИВНИЦА

37

Окретосмо десно и —• залутасмо. Колико смо лутали по оном орању, колико смо се довикивали, не знам, али у неко доба зачусмо из помрчине где се неко одзива. — Оно је глас Мише Кумријћа! Ура! Сад је све добро ! Галопом иојурисмо на ону страну , одакле се глас чуо. То беше одиста капетан Кумријћ. — Где сте, људи, за Бога ? — викаше нам он још издалека — пропадох тражећи вас! — Па и ми вас тражећи залутасмо. Где је Господар? — Овамо. Хајдете за мном? — Касом марга! Само се чује топот н фрчање коњско и звекет сабаља. На један пут нам вођа стаде. — 0 мај, да ли бегае овуда? — Но, то би нам јога фалило да се с тобом заједно изгубимо и да не нађемо Краља! — Александре! Еј, Александре! — стадосмо на изменце впкати у мрак. — Раг ј с 1 ! Овамо ! — одазва се капетан Константиновић из помрчине. Најзад се нађосмо. Где, на ком месту, то сам Бог зна. Краљ ћутећи окрете коња с онога места на коме нас је причекао лево, у висове. Из јодног одломка разговора који је с чела колоне допро до мене, ја закључих, да ћемо да тражимо село у коме је штаб дринске дивизије, али изгледа, да је та мисао брзо напуштена, ако је у опште постојала, јер на скоро окретосмо са свим противположеним правцем, стадосмо се опет спуштати у равнипу између тих висова и оног теренског басамака на коме је дринска дивизија данас „демонстрирала" против бугарског центра.