Otadžbina

СЛИВНИЦА

549

СОИИЦ А XI. ОД СЛИВННЦЕ ДО ГРАНЕСЦЕ — Причекај ти мене куме доле у кавани. Идем ја у конак да виднм шта је? — са тим речима стрчао сам ниа вратоломне басамаке Рабенове гостнонице, на онда кроз море •од блата нојурих право у двор. Пред капијом на- улици сви Краљеви и официрски коњи свите. У авлији товаре Краљеву комору. Ађутантн и ордонанси узмували се ио ономе мраку — беше још далеко до зоре 8-ог Новембра ни од кога се једна паметна реч ишчупати не може. Из одломака фраза које сам напабирчио нисам могао никакав смисао да истерам. Најзад уђох у ађутантску собу. Ту сам сазнао шта је. „Бугари иродрли иа Ржаии и маширају ираво на Пирот — Па куда ће Господар? — Не знам. Ћенерал Катарџија уђе у собу тражећи иешто. — Ама то није могућно господине ђенерале, рекох му ја. — Ето, драги пуковнпче, до чега нас је довео наш врховнн штаб! — рече ђенерал француски. — Ама менн никако не иде у главу да су Бугари.... рекох ја ипак. — За два сахата Бугари су у Пироту — рече ђенерал. — То значи да Његово Величанство полазн?... — Да, у Белу Паланку. Да не мислнте случајно да би паметннје бпло да чека овде да га Бугари заробе? Само нам још то фали! —